Постајем искуснији купац

Да ли читате декларације на производима?

Без обзира да ли је чипс или џемпер у питању, декларацију увек читам. Када је реч о храни, текст на амбалажи најчешће читам у време поста, како бих сазнала да ли то што купим могу и да поједем. Проверавам рок трајања када ми нешто дуже стоји у фрижидеру. Увек се уплашим ознаке Е под разним бројевима, ти емулгатори прете да наруше моје уживање у храни.

Читам и оне ушивене декларације, како бих знала шта носим и шта се са чим слаже у машини за прање веша.

Коректна услуга у банци, ресторану, супермаркету је...

Kада је особа која стоји преко пута вас довољно љубазна и ненаметљива, када може да саслуша ваше питање и да вас са задовољством одведе до рафа или следећег шалтера. Најбоља услуга је она где видите да преко пута вас стоји професионалац.

Увозна или домаћа роба?

Волим да купујем оно што производимо и правимо ми. Уз „смоки”, „плазму” и чоколадне бананице сам одрасла. Сентиментална сам када видим да је нашег произвођача хране купила нека страна фирма, али се и обрадујем иновацијама које стижу од новог власника. Волим и увозну робу. „Милка” и „циф” су незаменљиви.

Да ли купујете на снижењима?

Обожавам снижења. Волим када на декларацији капута или купаћег костима видим неколико дречећих налепница које сведоче колико пута је мењана цена. Тада ме хвата купохоличарска грозница. 

Има ли правих снижења у Србији попут оних у другим европским престоницама?

Од када су код нас дошли велики светски брендови, а са тржишта истиснути бутикаши и бутикашице из деведесетих, снижење је, показало се, као стандард ЕУ који морамо да поштујемо. Има снижења и искусни купохоличари знају да се тад купује добар и „скуп“ комад који се после носи и воли дуго.

Колико на избор производа утичу дизајн и реклама?

С годинама постајем искуснији купац. Реклама ми више није водич, дизајн, лепа флашица или фонт на амбалажи јесте.

Да ли чешће користите картице или готов новац?

Чешће користим картицу. Чини ми се да црвене новчанице више трошим када их видим у новчанику.

Хипермаркети или мање локалне продавнице?

Хипермаркети, иако ни њих не волим. Монопол који смо ми као деца играли имао је поље затвор и банкрот. Хипермаркети су чисти и боље снабдевени. Локалне продавнице вас вређају када вам продају бананицу за 40 динара. Грозне су ми стаклене витрине-фрижидери у малим продавницама, у којима се чува све, и сир и млеко и шунка и тестенине и чоколаде. Те локалне продавнице увек имају неко депресивно осветљење, бубе, симпатичне касирке и екипу која се скупља испред. Ту уместо кусура добијеш жваку. Те жене за касама, иконе мог детињства, које су лепим брзим прстима свирале на касирским диркама, имале црне папучице које су дизале да би узеле новац и кутијице-удубљења у којима звече динарчићи, те девојке које виде ваш дом у корпи, срамотно мало зарађују.

Да ли су велики трговински ланци променили потрошачке навике код нас?

Хлеб, млеко, „еурокрем” или „нутела”, килограм овога и килограм онога, паста за зубе, ред на каси, потпис на слипу картице као некада потпис на чеку, кесе. Све је исто. Осим новина у којима је викенд акција: пиринач 59,90, туњевина 84,90, рен 86,90...

Колико често идете у снабдевање у току месеца?

Свакодневно. И једном у две недеље велика куповина. 

Добре ципеле су...

Оне које вам се у излогу осмехну.

Шта се обично може наћи у Вашем фрижидеру?

Млеко, воће, поврће, сир и кајмак, сојин маргарин, јаја, печеница, тегла џема.

Да ли сте као потрошач некада били оштећени?

Не.

Ко штити права потрошача у Србији?

Удружења грађана, економисти које се залажу за увоз млека и мање марже. Суштински, Верица Бараћ.

Да ли Србија има закон о заштити потрошача?

Има, може се видети на Интернету.