Шлафови послови

Непосредно пред парламентарне изборе у Аустрији, заказане за недељу, 1. октобра, сви меродавни аналитичари сагласни су у оцени да ће финансијске, односно банкарске афере које већ месецима потресају алпску републику, битније утицати на одлуку бирача – него политичке теме.

Реч је о малверзацијама које су довеле пред стечај некада моћну синдикалну банку БАВАГ и подстакле сумње у предстојећу, успешну приватизацију банке покрајине Корушке Хипо Алпе Адрија. Две умешане банке су у спекулацијама изгубиле милијарде евра. У "случају Баваг" губици се процењују на 1,4 милијарде, а губици Хипо банке на око пола милијарде евра. Истиче се, међутим, да су виновници малверзација, шпекулишући новцем који недостаје у билансима банака, остварили високу добит. Банке су, истовремено, лишене могућности да увећају свој профит, што коначну суму штете у најмању руку удвостручује.

Листа актера и профитера, иако још непотпуна, буди сумњу у умешаност високих представника свих парламентарних странака, осим зелених. А на челу оних чија се улога најдетаљније испитује налази се стари познаник финансијских иследника – Мартин Шлаф.     

Траг води (и) у Београд

Од јесени 2000. када су се појавиле сумње у легалност пословања синдикалне банке БАВАГ у Карибима – реч је, како истражни органи тврде, о трансакцијама великих сума преко фантомских фондова – редовно се појављује име Мартина Шлафа, као учесника у финансијским операцијама којима је, с једне стране, прикривано право стање ствари, а са друге, одговарано обавезама према трећим, умешаним лицима. Тако се, из ведра неба, појавио доказ, званично, наравно још непотврђен, да је Шлаф, некадашњи финансијски жонглер и "чистач" источнонемачке обавештајне службе "Штази", исплаћивао провизије у име БАВАГ-а, преко фантомских финансијских институција у Лихтенштајну. Истовремено се тврди да је Шлаф обезбеђивао "тихе кредите" БАВАГ-у, којима су прикривани губици у билансима.

Како се препричава у кругу сталних посетилаца бечке кафане "Гринштајдл", у комшилуку седишта обавештајних служби Аустрије, Шлаф је инвестирао "непостојећа" финансијска средства те банке у балканском и блискоисточном окружењу. Као копартнери фунгирали су угледне и утицајне фирме у државном власништву, од аустријског Телекома, до акционарског друштва "Казинос Аустрија".

Овде се круг затвара – преко Београда:  новац којим је купљен бугарски мобилни оператер "Мобиком" наводно је био онај који је нестао у карипским трансакцијама банке. Део добити коришћен је за учешће у Карићевом "Мобтелу", овога пута уз учешће корушке банке Хипо Алпе Адрија – по директиви њеног најутицајнијег члана управног одбора, покрајинског поглавара Јерга Хајдера.

Као додатна индиција служи податак да је Баваг од уласка Шлафа у одабрани круг важио за кућну банку аустријске казино корпорације. Позајмицама из те банке купљен је најпре казино OASIS у Јерихону,  а потом је основана казино-корпорација у грчком Лутракију: "Casinos Austria Greece". Матична аустријска корпорација и конзорцијум финансијера МС (Мартин Шлаф), држе 86 одсто акција грчке коцкарнице која се појављује као један од суоснивача српског пандана "Гранд казино Београд".

Помоћ из Америке

Веродостојност информација које стоје на располагању истражним органима у Аустрији не доводе се у питање. Истиче се да се та веродостојност темељи на наводно постојећим извештајима, заведеним под почетном, збирном шифром, латиничним словом R (ознака за резонанцију, односно извештај који потиче из обавештајних извора страних служби).

О којој је служби реч није саопштено, али се указује у правцу америчке агенције ДЕА, која је заинтересована за темељно разоткривање балканских и блискоисточних малверзација. Наводно, на основу њих би се ушло у траг паралелним трансакцијама у јужноамеричком окружењу, под диригентском палицом и средствима аустријских банака.

Уз смењене директоре Баваг-а, неки од њих су већ лишени слободе, као жртве се помињу неименовани, угледни политичари: очекује се да ће њихова имена бити саопштена после избора. Двојица лидера, међутим, већ сада се доводе у везу са афером. Канцелару Волфгангу Шиселу се пребацује да је одлазио на луксузна путовања и на семинаре, користећи донације из фондова банке БАВАГ. Јерг Хајдер, опет, суочен је са далекосежнијим оптужбама – сумња, поткрепљена неким конкретним сазнањима, указује да је Хајдер свесно прихватао ризик Хипо Алпе Адрије у пословима у Хрватској, преко Осјечке банке, где је изгубљено преко сто милиона евра, и у Србији, приликом Шлафовог ангажмана у куповини Карићевих деоница "Мобтела", зарад остварења политичких интереса. Којих – још се нагађа, иако је Карићев рејтинг познат, а што се "хрватске афере" тиче, тамо је главни Хајдеров саговорник био – Бранимир Главаш.