Šlafovi poslovi

Neposredno pred parlamentarne izbore u Austriji, zakazane za nedelju, 1. oktobra, svi merodavni analitičari saglasni su u oceni da će finansijske, odnosno bankarske afere koje već mesecima potresaju alpsku republiku, bitnije uticati na odluku birača – nego političke teme.

Reč je o malverzacijama koje su dovele pred stečaj nekada moćnu sindikalnu banku BAVAG i podstakle sumnje u predstojeću, uspešnu privatizaciju banke pokrajine Koruške Hipo Alpe Adrija. Dve umešane banke su u spekulacijama izgubile milijarde evra. U "slučaju Bavag" gubici se procenjuju na 1,4 milijarde, a gubici Hipo banke na oko pola milijarde evra. Ističe se, međutim, da su vinovnici malverzacija, špekulišući novcem koji nedostaje u bilansima banaka, ostvarili visoku dobit. Banke su, istovremeno, lišene mogućnosti da uvećaju svoj profit, što konačnu sumu štete u najmanju ruku udvostručuje.

Lista aktera i profitera, iako još nepotpuna, budi sumnju u umešanost visokih predstavnika svih parlamentarnih stranaka, osim zelenih. A na čelu onih čija se uloga najdetaljnije ispituje nalazi se stari poznanik finansijskih islednika – Martin Šlaf.     

Trag vodi (i) u Beograd

Od jeseni 2000. kada su se pojavile sumnje u legalnost poslovanja sindikalne banke BAVAG u Karibima – reč je, kako istražni organi tvrde, o transakcijama velikih suma preko fantomskih fondova – redovno se pojavljuje ime Martina Šlafa, kao učesnika u finansijskim operacijama kojima je, s jedne strane, prikrivano pravo stanje stvari, a sa druge, odgovarano obavezama prema trećim, umešanim licima. Tako se, iz vedra neba, pojavio dokaz, zvanično, naravno još nepotvrđen, da je Šlaf, nekadašnji finansijski žongler i "čistač" istočnonemačke obaveštajne službe "Štazi", isplaćivao provizije u ime BAVAG-a, preko fantomskih finansijskih institucija u Lihtenštajnu. Istovremeno se tvrdi da je Šlaf obezbeđivao "tihe kredite" BAVAG-u, kojima su prikrivani gubici u bilansima.

Kako se prepričava u krugu stalnih posetilaca bečke kafane "Grinštajdl", u komšiluku sedišta obaveštajnih službi Austrije, Šlaf je investirao "nepostojeća" finansijska sredstva te banke u balkanskom i bliskoistočnom okruženju. Kao kopartneri fungirali su ugledne i uticajne firme u državnom vlasništvu, od austrijskog Telekoma, do akcionarskog društva "Kazinos Austrija".

Ovde se krug zatvara – preko Beograda:  novac kojim je kupljen bugarski mobilni operater "Mobikom" navodno je bio onaj koji je nestao u karipskim transakcijama banke. Deo dobiti korišćen je za učešće u Karićevom "Mobtelu", ovoga puta uz učešće koruške banke Hipo Alpe Adrija – po direktivi njenog najuticajnijeg člana upravnog odbora, pokrajinskog poglavara Jerga Hajdera.

Kao dodatna indicija služi podatak da je Bavag od ulaska Šlafa u odabrani krug važio za kućnu banku austrijske kazino korporacije. Pozajmicama iz te banke kupljen je najpre kazino OASIS u Jerihonu,  a potom je osnovana kazino-korporacija u grčkom Lutrakiju: "Casinos Austria Greece". Matična austrijska korporacija i konzorcijum finansijera MS (Martin Šlaf), drže 86 odsto akcija grčke kockarnice koja se pojavljuje kao jedan od suosnivača srpskog pandana "Grand kazino Beograd".

Pomoć iz Amerike

Verodostojnost informacija koje stoje na raspolaganju istražnim organima u Austriji ne dovode se u pitanje. Ističe se da se ta verodostojnost temelji na navodno postojećim izveštajima, zavedenim pod početnom, zbirnom šifrom, latiničnim slovom R (oznaka za rezonanciju, odnosno izveštaj koji potiče iz obaveštajnih izvora stranih službi).

O kojoj je službi reč nije saopšteno, ali se ukazuje u pravcu američke agencije DEA, koja je zainteresovana za temeljno razotkrivanje balkanskih i bliskoistočnih malverzacija. Navodno, na osnovu njih bi se ušlo u trag paralelnim transakcijama u južnoameričkom okruženju, pod dirigentskom palicom i sredstvima austrijskih banaka.

Uz smenjene direktore Bavag-a, neki od njih su već lišeni slobode, kao žrtve se pominju neimenovani, ugledni političari: očekuje se da će njihova imena biti saopštena posle izbora. Dvojica lidera, međutim, već sada se dovode u vezu sa aferom. Kancelaru Volfgangu Šiselu se prebacuje da je odlazio na luksuzna putovanja i na seminare, koristeći donacije iz fondova banke BAVAG. Jerg Hajder, opet, suočen je sa dalekosežnijim optužbama – sumnja, potkrepljena nekim konkretnim saznanjima, ukazuje da je Hajder svesno prihvatao rizik Hipo Alpe Adrije u poslovima u Hrvatskoj, preko Osječke banke, gde je izgubljeno preko sto miliona evra, i u Srbiji, prilikom Šlafovog angažmana u kupovini Karićevih deonica "Mobtela", zarad ostvarenja političkih interesa. Kojih – još se nagađa, iako je Karićev rejting poznat, a što se "hrvatske afere" tiče, tamo je glavni Hajderov sagovornik bio – Branimir Glavaš.