Много буке ни око чега

Зашто не напишете да Немачка са 80 милиона становника има упола мању владу, питао је један читалац „Политике” поводом текста о реконструкцији Владе Србије као, барем до сада, немогућој мисији. Али, писали смо. Раније, али исто поводом тада „припрећене” реконструкције владе. Па смо навели да Немачка има 15 чланова владе, Хрватска 18, колико и Шпанија, Мађарска 16, а успели смо да „потучемо” и велику Русију, која има 26 чланова владе.

А још у време формирања кабинета Мирка Цветковића средином 2008. медији су на сва звона износили да само Индија има већу владу, да смо по броју министарских фотеља као Кина... 

Није вредело. Представници владајуће коалиције одговарали су да није важно што влада има три-четири ресора више, ако буде успешно радила, или да уређеније земље немају потребу за толико ресора.

Сада, када динар вреди много мање, а незапослених је много више, када млека месецима нема на рафовима, а гориво је најскупље у региону, и када смо готово изгубили сваку наду да ће Коридор 10 икад бити завршен, представници владајуће коалиције кажу да је сазрело време да имамо мању, штедљивију и ефикаснију владу. Да ли то после две и по године признају да је влада била велика, расипна и неефикасна? И то пошто је практично половина министара, бар према истраживању Фактор плуса које је „Политика” објавила, оцењена са, школским речником казано, „један плус” или „ два минус”.

Неки, као Расим Љајић, рећи ће – боље икад него никад. Смањимо владу сада, макар да бисмо за ону следећу поставили неки стандард. Али шта ако се после две и по године мандата и те будуће владе појави неко као сада министар Дулић који је управо објаснио да је ова велика влада састављена 2008. као плод договора између више политичких странака који је био „једини могућ”? Па још дода и аргумент да би стандард који је поставила претходна влада уважили да га је успоставила на почетку, а не на измаку свог мандата.

Дакле, том поштовању стандарда који би поставила ова влада можемо само да се надамо, не и да рачунамо на то. Чему онда опет бука око могуће реконструкције владе која би, наводно, требало да се обави најраније у јануару, а, по речима стручњака, њени ефекти би се осетили за шест месеци? И нарочито, чему бука ако ни овог пута од тога не буде ништа? Јер председник стожерне странке у влади каже да никада није најављивао реконструкцију владе него само говорио да би било добро да се реконструише. Што ће рећи – може да буде, не мора да значи. Или шекспировски речено, много буке ни око чега. Осим можда због тога што народ то воли да чује. Па онда боље да слуша причу о реконструкцији Цветковићевог кабинета него да мисли о томе зашто нема млека, зашто су неки лекови скупи, како ће следећег месеца да намири Инфостан, када ће порасти вредност акција НИС-а...