Будимо браћа, ако не, остасмо без гаћа

После 29 дана интензивног рада, глумац, продуцент, сценариста и редитељ Лазар Ристовски завршио је снимање филма „Бели лавови”. Према причи Гордана Михића, Ристовски је снимио црнохуморну комедију о Србији данас, о интелектуалцима који се тешко сналазе у времену транзиције, па су принуђени да раде свакакве послове.

– Ово је прича о нама, нашим комшијама и познаницима. Сви смо ми мислили да ћемо живети боље и да ћемо зарадити више. Моји јунаци остали су сиромашни, али нису несрећни – каже Ристовски, који је као редитељ дебитовао „Белим оделом” (1999), а нови филм описује као „топао филм без негативних јунака, иако би их могло бити”.

– Главни јунак Диле, кога тумачим, типични је човек са Балкана. Све зна, у све се разуме. Најмање што планира да уради јесте да сруши капитализам, а највише што би требало је да заради паре за фамилију, а то му баш не полази за руком. Хвата се за сламку спаса која је једно велико ништа и то је у филму смешно – открива редитељ, и додаје да је оптимизам без покрића одлика ове филмске приче, а уједно и главна карактеристика менталитета људи са наших простора.

– Неостварене илузије морају да сачекају, не само друго време, већ други живот. Тај осећај туге који ћу покушати да изазовем код гледалаца је оно драгоцено у овој причи. Јунаци ове приче, нису несретни, више су сетни. Нису трагични, више су изгубљени.

Не може се избећи критичност друштва коју са собом носи ова прича, али ће она долазити као ехо протеклих година и догађаја, а група штрајкача, која ће се као нека змија лењо провлачити између сцена и јунака приче, биће стална веза са реалношћу – најављује Ристовски. Филм је, заправо, посвећен радничкој класи, због чега се у филму Лазар опробао и као репер у „Радничком репу” у којем, између осталог, пева:

„Дигнимо се браћо слатка, подигнимо глас, матори и млади у истом строју за Србије спас / Скупите се синдикати, постанимо браћа, ако тако не буде остасмо без гаћа / Радимо за тајкуне, за министре, за лопове, да њима буде боље ја више немам воље / Р, р, ура, револуција, радници смо ми, више Тито нас је волео, него сада ви.”

Поред Ристовског, у филму играју Гордан Кичић који тумачи дипломираног редитеља који уместо филмова снима свадбе и сахране, Христина Поповић игра оперску певачицу која оперске арије пева старијим особама по кућама) Вук Костић, Милан Томић, Зорица Јовановић, Александар Филимоновић, и Мира Бањац и Никола Симић, за које редитељ каже да су одиграли српски пар Бони и Клајд.

Филм је добио подршку Министарства културе Србије, на конкурсу  Филмског центра Србије (ФЦС) за суфинансирање играних филмова. Ристовски каже да је због недостатка средстава филм морао да сними за 29 дана, да је ФЦС за сада уплатио прву траншу подршке (120.000 евра), а да буџет филма износи око 850.000 евра. Редитељ, уједно и продуцент, додаје да је сваки члан екипе филма већ исплаћен, али да нема средстава за постпродукцију и да филм не би снимио без помоћи спонзора.

Без обзира на све ово, Ристовски жели да филм комплетно заврши и премијерно га прикаже 1. маја, на празник рада.