Монаси се вратили на Јелицу

Чачак – Рашчињени владика Артемије Радосављевић отпутовао је јуче ујутро из краљевачког хотела „Ројал” ка Београду, очекујући да буде ухапшен или, у најмању руку, стављен у кућни притвор. То је за „Политику” јуче рекао Николај Николић, бивши игуман манастира Црна Река код Рибарића.

– Од владике сам у хотелу тражио благослов да га пратимо до Београда, али га нисам добио – рекао нам је да свако од нас иде у своје гнездо. Питао сма га да ли то значи да се више узда у Бога него у људе и одговорио је потврдно. Знао сам да ће тако рећи јер у Старом завету стоји: „Проклет био човек који се узда у човека” – каже Николај.

Он монаха Артемија и даље назива епископом, тврдећи да је развлашћени архијереј „и даље владика рашко-призренски и пред Богом и пред људима јер је незаконито, неканонски смењен”.

Николај је у Црној Реци провео 27 година, од којих 18 као игуман, и у петак увече покушао је да с братијом поново заузме манастир који су драге воље напустили 3. јуна ове године.

– Знали смо да не можемо узети ни тај ни друге манастире, али смо хтели да покажемо сво лицемерје поступка који се према нама примењује. Јер, нас је привремени администратор Рашко-призренске епархије упорно позивао да се вратимо у своје храмове и кад смо, ево, дошли, дочекали су нас полиција и жандармерија са 15 џипова – испричао нам је одбегли игуман јуче на Јелици код Чачка, где са још 14 клирика из Црне Реке борави од почетка јуна, у етноселу Милоја Стевановића.

Они су у петак били пред дверима своје бивше богомоље, али нису стигли да заузму манастир. Кроз блокаду су, додуше, успели да се провуку калуђери Кипријан и Мартинијан и искушеници Дејан и Марко, али су сва четворица ухапшени исте вечери у манастиру. Искушеници су брзо пуштени док Николај верује да ће и двојица калуђера у току дана (недеља) напустити полицијски притвор и изаћи на слободу.

Николај наводи да су припадници снага безбедности поступали врло коректно, и да му се шеф полиције из Новог Пазара извинио што је приморан да интервенише.

Клирици су се јуче пре подне, после неуспелог похода, вратили на Јелицу и у привременом калуђерском станишту отворено причали о тим догађајима, па један од црноречких монаха, Харитон, каже: „Пушка је пукла, млада се удала, и сад сви у селу знају и где је свадба и за кога се удала и нема више никаквих тајни”.

Николај нам је открио разлоге за добро расположење међу братијом:

– Радујемо се, ево, што и у 21. веку има угодника божјих који страдају због вере. Прави хришћани увек су били гоњени, а ми јесмо прави, у Цркви светосавској. Бићемо овде на Јелици докле буде божја воља, сад имамо мир у бићу своме и у души.

Бивши игуман саопшито нам је да су Рашко-призренску епархију 3. јуна напустила 83 настојатеља, јеромонаха, јерођакона, монахиње и искушеника и сада живе у три већа станишта. Овде на Јелици, у Љуљацима између Горњег Милановца и Крагујевца, и у Шишатовцу на Фрушкој Гори, као и у неколико приватних кућа у Обреновцу, на Тари и другде.