Мученик или расколник

„Уместо да упада у манастире Артемије је требало да пође примером светог Нектарија Егинског. И овом божјем угоднику је због клевете одузета катедра митрополита, али се он, ипак, трпељиво повиновао црквеним одлукама”, овако размишља један мој пријатељ који је до Артемијевог упада са групом монаха у манастир Дубоки Поток имао симпатије за сада већ рашчињеног епископа рашко-призренског.

Да ли је јесењи сабор СПЦ могао да има другачији исход? Можда, да Артемије  није забо „прст у око” саборској већини служењем Свете литургије упркос синодској забрани. Тим поступком Артемије је избио последње адуте из руку епископима који су га до сада узимали у заштиту и тражили да се његов случај не решава преко колена већ у редовном црквеном поступку.

Артемије и Сабор били су више година на „ратној нози”, јер тадашњи епископ рашко-призренски на Косову није спроводио одлуке црквене скупштине. До кулминације је дошло у фебруару када је због оптужби за неправилности у финансијском пословању привремено разрешен дужности епархијског архијереја, што је 5. маја Сабор и трајно потврдио одлуком о његовом умировљењу.

Сада су се врх СПЦ и Артемије и коначно разишли. Дa ли је дошло и до црквеног раскола о коме се толико прича? За сада је Артемије усамљен са својим присталицама. После свега што се догодило мало је вероватно да ће неко од владика или свештенства отворено стати на његову страну. После саборске одлуке којом је лишен епископског чина Артемије тешко да може да рачуна и на подршку неке од помесних православних цркава. Руска православна црква је с пажњом последњих месеци пратила „случај Артемије”. Да ли је руски амбасадор Александар Конузин приликом недавне посете Шишатовцу Артемију пренео неку поруку Московске патријаршије, о томе може само да се спекулише?

Рашчињени епископ тврди да је отишао у Дубоки Поток да поново успостави канонски поредак у Епархији рашко-призренској. Али како то да су га тамо одмах дочекали челници Српског националног већа северног дела Косова Милан Ивановић и Драган Велић? Стога је тешко отети се утиску да све можда има и неку политичку позадину. Српски народ и Црква на Косову налазе се у специфичном положају и свака додатна деоба само отежава не баш добру преговарачку позицију Београда пред очекиване разговоре са Приштином.

Они који добро познају карактер овог ученика аве Јустина (Поповића), мисле да и није могло другачије да се догоди, јер, кажу, Артемије једноставно није човек компромиса.

Напуштајући краљевачки хотел „Ројал” сада монах Артемије је поручио да је спреман да страда за Христа до краја. Само да ли се овај „расколник” за врх цркве, можда прерано уживео у улогу „новокосовског мученика”?