Стигла их клетва цара Лазара

Јагодина – Топола, некада једно од највећих села у јагодинској општини, више нема чак ни путоказ. Остало је и без уличне расвете, јер се покварила. Оно нема ни месну канцеларију, јер припада суседном Медојевцу. Али, најжалосније је то што је ове године остало са само седам кућа и 20 становника. Некада је, кажу, имало 700 домова, али су стари умирали, а млади одлазили у градове. Али, то није једини разлог што је ово село опустело.

– Мој деда Мирко испричао ми је предање које се преносило с колена на колено. Иако је у селу некада било 700 кућа, у бој на Косово одазвало се само седам војника. Цар Лазар је проклео да у селу никад не буде више од седам кућа. И, ето, ове године се потпуно испунила његова клетва – наводи за „Политику“ Живомир Андрејић.

Он додаје да је његова фамилија увек била најбројнија, јер су потомци седморице браће. Некада их је било 45, а сада су остали само он и његов стриц Миленко, који је са 78 година и најстарији мушкарац у селу. Његова супруга Славка, која има 80 година, најстарији је мештанин Тополе. Најмлађи становник је Живомиров унук Иван (13), који нема с ким да се игра, јер су његова браћа у хранитељским породицама. У селу нема више деце, јер је последња свадба била пре скоро три деценије.

– Педесетих година прошлог века био сам делегат у комуни. Изборио сам се да добијемо камен за пут. Сећам се како су деца заједно са одраслима ручно развлачила 2.000 кубика камена. Тада је у селу било 120 кућа, а у последњих десетак година једва 13–14 домова. И ја, као и моје малобројне комшије, верујем да се испунила клетва цара Лазара – каже деда Миленко за наш лист.

И председник месне заједнице Медојевац и Топола Горан Вукадиновић верује у клетву цара Лазара.

– Стари су причали да се Топола одмах настављала на Драгошевац, село испред ње, и да се простирала до Урсула у рековачкој општини. Готово 10 километара у пречнику. Село је било толико велико да је мачка могла да пређе с крова на кров густо саграђених кућа – прича Горан и додаје да у селу живе четири пензионера, три особе у радном односу, док су остали пољопривредници.

З. Глигоријевић

----------------------------------------

Ниоткуда помоћи

Иако је тек изашао из болнице, деда Миленка смо затекли на трактору.

– У болници сам био 120 дана, јер сам имао инфаркт. Требало је да ми оперишу брух и чир на желуцу, али сам побегао. Иде зима, а нема ко да довуче дрва из шуме. Ето, Славка мора да вози и пакује дрва да се не бисмо смрзли зимус – каже деда Миленко.