Читатељке више читају

У Дантеовој, Бокачовој и Петраркиној постојбини књиге се данас мало читају и понекад се купују не да би се читале већ да би украсиле регале и дале отмени тон дневним боравцима.

Несумњиво, Италија је земља у којој се издаје много књига. Бројне књижевне манифестације: сајмови и литерарни фестивали стварају утисак да се у Италији много чита. У последње време, међутим, испитивања јавног мњења показују да читалачке навике Италијана нису на завидном нивоу. Тако се у истраживању ,,Грађани и слободно време”, које је спровео Национални институт за статистику, наилази на изненађујући податак да чак 12 одсто италијанских породица нема ниједну књигу у кући.

Чак 30 одсто испитаника је као главни разлог због којег не чита навело да је читање досадно. На сву срећу, утврђено је да млади читају више од просека: годишње од четири до шест књига. Истраживање је такође показало да је главни покретач за читање код младих висок културни ниво родитеља или, барем, присуство књига у кући, као и да млади (између 14 и 24 године) највише читају романе (научнофантастичне, страве и ужаса, хумористичке) и стрипове. Поезија их не занима: разлог можда треба тражити у наставним програмима који не придају значај песништву, па онда и не чуди што песме ишчезавају и из необавезне лектире.

Испитивање које је спровела агенција Докса открило је да је последњих година, нарочито међу младима, дошло до смањења броја читалаца. Док је постотак тинејџера (14-18 година), анкетираних 1997, који су изјавили да су прочитали најмање једну књигу ван обавезне школске лектире, био 71 одсто, 2007. износио је само 57 одсто. Анкетом је такође утврђено да млади, као први разлог због којег не читају, означавају друге видове разоноде (35 одсто). На другом месту је недостатак времена, затим следи незаинтересованост.

Слику допуњује и резултат прошлогодишњег испитивања који обелодањује поражавајућу чињеницу да скоро половина италијанске младежи чита само обавезну литературу: према подацима Националног института за статистику за 2009. годину 45 одсто младих између шест и 19 година није прочитало ниједну књигу сем школске лектире.

Млади који су у последњих 12 месеци прочитали од једне до три књиге достижу 47 одсто, док они који су прочитали 12 или више књига не премашују 12 одсто. Анкета је показала и то да највише читају старије генерације: редовни читаоци, са 17 и 20 одсто, налазе су старосној групацији између 45–54 и 65–74 године. Видљиво је такође да повећању просека доприноси читалачка публика женског пола. Девојке (18-19 година) достигле су 16,3 одсто, док Италијанке између 45 и 74 године представљају најпасионираније читатељке: чак 19 одсто жена у овој доби годишње прочита 12 и више књига.

Сви ови, нимало охрабрујући, подаци представљали су један од примарних разлога за формирање, на иницијативу Удружења италијанских издавача и владе, Центра за књигу и читање. Центар је основан са задатком да приближи књигу бројним Италијанима, а план је амбициозан: у наредних десет година намера је да се број читалаца повећа за најмање 10 одсто.

-------------------------------------------------------

Запажање једне мајке

Посматрајући моју ћерку, вредну и прилично оптерећену гимназијалку, која успева да се избори са бројним школским обавезама, ипак, са извесном сетом, констатујем да су се времена неповратно променила. Примећујем да је, након заморног учења, телевизија више не интересује. (Можда је тако боље: забавни, истовремено поучни, програми за децу и омладину, реткост су на италијанској телевизији.) Неконтролисано буљење у телевизор она замењује бескрајним поверљивим разговорима са другарицама, слушањем музике и интернет навигацијом. Током школске године, оптерећена другим наставним предметима, понекад „подели” читање неког обимног књижевног дела са оцем: ипак, за време летњег распуста чита више, понекад и неку „забрањену” књигу за одрасле.

*Новинар-сарадник „Политике” из Италије