Земља дивље лепоте

Црна Гора, прекривена планинама и зеленим пространствима, богата разузданим рекама, води вас до обала плавог Јадрана, да са вама подели чари Медитерана.

Поносни Дурмитор у својим врховима скупио је најчистије планинске воде у Црном језеру, језеру изузетне лепоте и необичног живота. Предање каже да је његов творац Свети Сава, који је пролазећи овим крајевима неправедно оптужен да је нешто украо. Сава је због тога био толико љут да тло прекрсти штапом и нареди да вода потопи село. Мештани су бежали пред бујицом, на две стране, па су тако настала и два језера, Мало и Велико.

Многе је говорнике њена лепота оставила без даха, па можда зато у народу не постоји прича у вези са њеним постанком. Тара, суза Европе, река је која је изрезбарила најдубљи кањон у Европи, а други у свету. Онај ко се одважи на дружење са реком, дуго ће памтити рађање јутра у кањону или ноћ када су једина светла уска пруга звезданог неба и ројеви свитаца.

Одсјај у води Скадарског језера, већ је нешто сасвим другачије. Препознатљиво је по разуђеним обалама, живописним ртовима и острвима, који га чине јединственим на простору Европе. Пролазећи Скадарским језером, наићи ћете на бројна мала села у дубоком зеленилу, увале, пристане са чуновима вредних рибара. Код ових добрих домаћина можете се осладити крапом – врстом рибе која живи једино у овом језеру.

Надомак језера из бајке, на чијим острвима миран живот проводе монаси у манастирима, шуми Јадранско море. Ада Бојана, острво на делти реке Бојане, налази се недалеко од Улциња – најјужнијег црногорског града, који чува успомене на тадашње кључно упориште гусара овог дела Медитерана. У њему је тамновао и Сервантес, славни писац Дон Кихота. Ипак, ништа није тако романтично као Бока, „Невеста Јадрана“.

Поред природних лепота које су опевали бројни песници попут Алексе Шантића, Бока нуди и бројне културно-историјске споменике, музејске архиве и најважније – људе ведрог духа који чине све да себе и своје посетиоце разоноде. Тако су осмислили фестивал мимозе, Дан светог Трипуна, заштитника града Котора (који се прославља од 9 века), Которски карневал, Бокешку ноћ, Дане камелије, Летњи карневал, Фашинаду – чаробног Пераста, у коме се 22.јула слави проналажење слике Госпе на хриди и обележава почетак изградње острва Госпе од шкрпјела. Сваке године, на овај дан, Пераштани својим баркама довлаче камење и потапају га око острва, како би се одржало.

Богатсво природе и климатских зона, на тако малом простору, обликовали су и разноврсну кухињу. За планинску регију карактеристична су јела са месом, јагњетина, јаретина, пршут, његушки сир, сухомеснати производи, док обала нуди ужитак у плодовима из плавих дубина. Чувене су мушље на бузари, као и разноврсне паште од поврћа. Аутентична пића у Црној Гори су лозова ракија, вино, пиво и медовина – пиће старих Словена, који су и своје врховно божанство, Перуна, приказивали са рогом из ког се прелива медовина.

Обиђите један ђир по Котору, седите крај карампане (чесме), можда угледате неког од которских ориђинала, галиота или шкерца и са њим проћакулате (поразговарате о дешавањима у граду). Без ориђинала, иначе богата, прошлост Котора била би сиромашна, јер ови људи, добра срца и племените душе, на свакојаке изазове, одговарали су на оригиналан и увек духовит начин.

Црногорци из планинске регије, привржени су традиционалним поставкама. У својој свакодневици, радо практикују старе, деценијама чуване и преношене обичаје. Овде можемо видети примере традиционалне архитектуре, чути причу о Вирџини, жени која је самовољно или под притиском породице, заједнице или претње крвном осветом одбацивала свој женски идентитет и преузимала мушку друштвену улогу. Обично, мештани села још чувају примерак свечане црногорске ношње, чијем везу се можете дивити уз гусле, црногорски традиционални инструмент.