Ћирилица и на евру

Будући устав требало би да пропише ћирилицу као једино званично писмо у Србији.
Овако размишљају и говоре млади стручњаци који су постдипломске студије завршили на познатим светским универзитетима, а вратили су се у Србију где раде у државним и приватним установама, међународним организацијама и научним институтима.
Они ових дана потписују и петицију коју ће послати сваком посланику. Свако у српском парламенту би требало да схвати да Србија неће бити цивилизована, савремена, правна држава уколико се у њој не поштују донети закони и не негује њено културно наслеђе.

У Европи не постоји ниједна држава која прописује два службена писма. Изузетак је само Црна Гора. У Уставу Србије из 1990. прописано је да је у службеној употреби српскохрватски језик и ћирилица, док је латинично писмо у употреби у складу са законом. Међутим, тај закон никада није донет, ова уставна одредба о употреби ћирилице се крши, а Скупштина Србије је у Уставу променила назив српскохрватски у српски, као да је у питању само стилистичка измена.

Стручњаци образовани на Западу наглашавају да очување културног идентитета није у супротности са космополитизмом и да је "глобализација онаква како је ми схватамо". Ако "схватамо да нашом културом доприносимо светској култури", онда културно наслеђе и особености нису у сукобу са глобализацијом.

– Уношење српског језика и ћирилице у Устав као јединог службеног језика и писма у Србији неће угрозити права мањина. Тамо где живе мањине, уз српски и ћирилицу у службеној употреби били би и језик и писмо тих мањина – вели Ана С. Трбовић која је магистрирала и докторирала на универзитетима Тафтс и Харвард у САД. И то у области међународних односа и јавне управе. Сада у Београду предаје на приватном Факултету за економију, финансије и администрацију.

Она је заједно са историчарем др Слободаном Г. Марковићем покренула акцију за уставну заштиту ћирилице.

– Колико се до културног наслеђа држи, рецимо у земљама евро зоне сведочи и чињеница да је на новчаници евра исписан назив валуте и латиницoм и грчким писмом (алфабетом). Тако да на валути заједничкој за 12 земаља ЕУ пише: ЕURO и ЕYPΩ, а када Бугарска буде ушла у евро зону назив евро ће бити исписан и ћирилицом. То показује и да је Европској унији стало до заштите културног наслеђа различитих земаља – каже Марковић који је основне студије и докторат завршио на факултетима Београдског универзитета, али је магистрирао у Великој Британији на универзитету Кембриџ. Сада предаје политичку антропологију на београдском Факултету политичких наука.

Марковић подсећа и да је наша земља потписник Европске културне конвенције из 1954, а да се тим документом свака земља-потписница обавезује да ће предузимати одговарајуће мере да заштити и подстакне развој свог културног наслеђа како би на тај начин допринела културном наслеђу Европе.

– Српска, Вукова грађанска ћирилица управо представља посебан културан допринос српског народа европском културном наслеђу, као прво званично писмо једног народа дословно спроведено по фонетским начелима. Усвајање Вукове ћирилице представљало је победу грађанске Србије и просветитељских начела у нашем народу. А данас, када се од Србије прави робна марка, ћирилица може да буде један од наших препознатљивих симбола, јер имамо посебну верзију ћирилице која се користи само у Србији – подсећају Ана и Слободан.

Они нису против латинице и залажу се да латинично писмо и даље буде део школског програма, како би будући нараштаји могли да "комуницирају са оним делом нашег наслеђа које је исписано латиницом". Поборници ћирилице не потичу из назадних, клерикалних кругова. Напротив. Живећи у иностранству Ана и Слободан, као и многи други њихови "саборци", уочили су колико се у другим земљама држи до културног идентитета. А Срби и Србија изгубили су свој идентитет у време комунизма.

– Управо те околности, односно непоштовање и непознавање културног наслеђа и идентитета злоупотребљавају екстремисти за своје националистичке идеје – примећују наши млади сабеседници.

– Покренули смо ову борбу за уставну заштиту ћирилице да не би неко кроз 50 година оживљавао ћирилицу као што сада Велшани оживљавају велшки језик. У Велсу мањина становништва говори велшки, али је, уз енглески, и велшки језик службени и уведен је као обавезан предмет у свим основним школама како би се сачувала традиција – објашњава Ана.

Питање је и да ли би за 50 година Срби уопште били, попут Велшана, свесни потребе за оживљавањем свог писма? "Политикини" саговорници сматрају да је странцима сасвим свеједно да ли ће натписи на српском бити исписани латиницом или ћирилицом. Французи, Енглези, Немци, или, рецимо, Јапанци их једнако неће разумети. Добро је, међутим, оно што се чини у Београду: постављају се путокази и ознаке на којима су називи културних установа или, рецимо, железничке станице написани и на српском, ћирилицом и на енглеском, наравно латиницом.

-----------------------------------------------------------

Латиница на интернету

Уставни суд је донео више одлука којима се заправо потврђује да је ћирилица једино службено писмо у Србији. То, међутим, није имало неког значајнијег ефекта. И даље је у већини државних органа, укључујући ту и министарства, у употреби латиница. У својим издањима и интернет презентацијама користе латиницу. – Нарочито се у томе истиче Министарство здравља. И рачуни Електродистрибуције Београд написани су, рецимо, латиницом – указује Ана Трбовић, једна од иницијатора потписивања петиције за уставну одбрану ћирилице.