Бриселска питалица

Као што на рендгену, с којим се упитник Европске комисије често пореди, „нема лажи, нема преваре”, тако ни Србија у одговорима на тај документ, који је напокон овде стигао из Брисела, неће никако моћи да забашури праву слику о себи. Јер, Комисија неће ставити европски „печат” на београдску „пошиљку” све док у потпуности не буде задовољна послатим садржајем.

Од Србије се очекује „аутобиографски снимак”, који ће садржати јасне, сажете, тачне и подацима поткрепљене одговоре, како на кључна, тако и на наизглед сасвим бизарна питања, укратко – прецизан опис стања у свим областима.

На то је, уосталом, указао и комесар за проширење Штефан Филе, рекавши да Комисија жели да њено мишљење (о спремности земље да постане кандидат и да почне преговоре) буде саставни део извештаја о проширењу ЕУ, новембра 2011, „али да ће све зависити од квалитета одговора које буде дала Србија”.

Рачунајући на овдашње добре административне способности, као и на чињеницу да се земља већ дуже спрема за тај изузетно обиман и тежак посао, у који су већ укључена сва министарства и бројне институције, Комисија је Србији одредила само два месеца за слање одговора. Док српски званичници укључени у посао евроинтеграције земље, тим поводом, истичу да је план остварљив, јер Србија већ има спремне одговоре на на 80 до 90 одсто питања из упитника који су достављени Црној Гори и Албанији, поједини аналитичари оцењују да је таква замисао „превише оптимистична”. Поготову, ако влада, истовремено, буде радила на убрзању реформи и испуњавању десет „европских заповести”.

У овом тренутку, наравно, да није могуће рећи чије ће се мишљење крајем јануара показати као исправно. Али, једно је сасвим извесно: уколико у року од два месеца буде одговорила на сва питања из бриселске анкете, наша земља ће бити рекордер у региону: земљама у региону било је потребно више времена, од три до пет месеци, за попуњавање упитника ЕК.

У тој, евентуалној слави, Србија неће, међутим, моћи дуго да ужива. Судећи према искуству суседа, али и најавама европских званичника, овде ће доћи и екипе ЕК, да на терену провере записано. Потом ће, највероватније, уследити и нова бриселска питалица. Јер, након добијених одговора, Комисија, по правилу, шаље и додатна питања. Рецимо, Црној Гори, која је почетком децембра 2009. године проследила попуњену „националну анкету”, само петнаестак дана касније стигло је 21 допунско питање. У марту ове године још 673.

Овдашњи европски посленици добро знају и да се међу тим захтевима за појашњењем обично крију најделикатнија питања. Али не знају како ће она тачно гласити у случају Србије. Е, ту ће бити највећи изазов за Србију, да искрено одговори на постављено питање.

Не буде ли тако учинила у овом, али и у свим случајевима на које се упитник односи, према свим досадашњим изјавама европских званичника, мале су шансе да мишљење ЕК на крају буде позитивно и да Србија крајем године постане кандидат, а потом и да почне преговоре о чланству у ЕУ.