Briselska pitalica

Kao što na rendgenu, s kojim se upitnik Evropske komisije često poredi, „nema laži, nema prevare”, tako ni Srbija u odgovorima na taj dokument, koji je napokon ovde stigao iz Brisela, neće nikako moći da zabašuri pravu sliku o sebi. Jer, Komisija neće staviti evropski „pečat” na beogradsku „pošiljku” sve dok u potpunosti ne bude zadovoljna poslatim sadržajem.

Od Srbije se očekuje „autobiografski snimak”, koji će sadržati jasne, sažete, tačne i podacima potkrepljene odgovore, kako na ključna, tako i na naizgled sasvim bizarna pitanja, ukratko – precizan opis stanja u svim oblastima.

Na to je, uostalom, ukazao i komesar za proširenje Štefan File, rekavši da Komisija želi da njeno mišljenje (o spremnosti zemlje da postane kandidat i da počne pregovore) bude sastavni deo izveštaja o proširenju EU, novembra 2011, „ali da će sve zavisiti od kvaliteta odgovora koje bude dala Srbija”.

Računajući na ovdašnje dobre administrativne sposobnosti, kao i na činjenicu da se zemlja već duže sprema za taj izuzetno obiman i težak posao, u koji su već uključena sva ministarstva i brojne institucije, Komisija je Srbiji odredila samo dva meseca za slanje odgovora. Dok srpski zvaničnici uključeni u posao evrointegracije zemlje, tim povodom, ističu da je plan ostvarljiv, jer Srbija već ima spremne odgovore na na 80 do 90 odsto pitanja iz upitnika koji su dostavljeni Crnoj Gori i Albaniji, pojedini analitičari ocenjuju da je takva zamisao „previše optimistična”. Pogotovu, ako vlada, istovremeno, bude radila na ubrzanju reformi i ispunjavanju deset „evropskih zapovesti”.

U ovom trenutku, naravno, da nije moguće reći čije će se mišljenje krajem januara pokazati kao ispravno. Ali, jedno je sasvim izvesno: ukoliko u roku od dva meseca bude odgovorila na sva pitanja iz briselske ankete, naša zemlja će biti rekorder u regionu: zemljama u regionu bilo je potrebno više vremena, od tri do pet meseci, za popunjavanje upitnika EK.

U toj, eventualnoj slavi, Srbija neće, međutim, moći dugo da uživa. Sudeći prema iskustvu suseda, ali i najavama evropskih zvaničnika, ovde će doći i ekipe EK, da na terenu provere zapisano. Potom će, najverovatnije, uslediti i nova briselska pitalica. Jer, nakon dobijenih odgovora, Komisija, po pravilu, šalje i dodatna pitanja. Recimo, Crnoj Gori, koja je početkom decembra 2009. godine prosledila popunjenu „nacionalnu anketu”, samo petnaestak dana kasnije stiglo je 21 dopunsko pitanje. U martu ove godine još 673.

Ovdašnji evropski poslenici dobro znaju i da se među tim zahtevima za pojašnjenjem obično kriju najdelikatnija pitanja. Ali ne znaju kako će ona tačno glasiti u slučaju Srbije. E, tu će biti najveći izazov za Srbiju, da iskreno odgovori na postavljeno pitanje.

Ne bude li tako učinila u ovom, ali i u svim slučajevima na koje se upitnik odnosi, prema svim dosadašnjim izjavama evropskih zvaničnika, male su šanse da mišljenje EK na kraju bude pozitivno i da Srbija krajem godine postane kandidat, a potom i da počne pregovore o članstvu u EU.