Четвртак, 18.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Заслужнима десет пута више

Уредба Владе Србије према којој ће истакнути уметници доживотно примати националне пензије веће од 100.000 динара месечно изазвале су негодовање "обичних" пензионера који сматрају да су на овај начин практично – дискриминисани.

Милан Ненадић, члан Управног одбора Фонда за пензијско и инвалидско осигурање запослених, каже да нико од 1,3 милиона пензионера у Србији нема ништа против тога што ће се држава додељивањем националних пензија адекватно одужити истакнутим уметницима и обезбедити им безбрижну старост, али и додаје да су предвиђени износи намењени заслужнима непримерено велики.

Поготово ако се има у виду да готово 80 одсто пензионера данас прима  13.500 динара месечно и то из два дела, а да нису малобројни ни они који месечно примају по 6.000 динара иако су одрадили цео радни век.

Истовремено се, истиче Ђуро Перић из Савеза пензионера Србије, поставља питање како је могуће да се у тренутку када држава дугује земљорадничким пензионерима чак 20 пензија које су више него скромне, а чија исплата треба да почне тек 2009. године, сада доноси Уредба о изузетним, односно националним пензијама.

Трн у оку овој милионској популацији је, како каже Ненадић, чињеница да ће за износ национална пензија узимати просек пет плата и то из децембра када су оне по правилу веће за око 20 одсто у односу на остатак године. Па ако се узме да ће у децембру просечна плата бити 27.000 динара и то помножи са пет – добија се сума од око 135.000 динара.

Примера ради, ако је редовна пензија неког уметника била 30.000 динара а у међувремену због заслуга добије националну пензију – примаће разлику од 125.000 динара, што је скоро 10 просечних пензија обичних пензионера.

Разлог више за огорчење пензионери виде и у чињеници што су њихове пензије новим законом додатно обезвређене, јер се усклађују највећим делом само с растом трошкова живота и то тек два пута годишње, због чега су пале на 55 одсто просечне зараде.

Установљене националне пензије су, међутим,  два пута веће од највеће принадлежности прописане по новом закону која износи око 65.000 динара и три пута веће од највеће пензије по старом закону које у просеку износе око 43.000, објашњава Ненадић и додаје да никоме није јасно како је влада уопште могла да донесе овакву уредбу када националне пензије нису предвиђене Законом о ПИО. Тако је на овај начин закон директно прекршен.

Живорад Пантић, председник Синдиката пензионера "Независност", каже да је добро што држава брине за истакнуте уметнике, али да то никако не значи да и међу осталом популацијом нема заслужних који би требало да добију ову пензију (академици, професори, економисти или лекари). И он се слаже с мишљењима да су износи ових пензија изнад сваке границе пристојности и да се на тај начин заиста прави врло велики јаз између обичних пензионера и оних које ће држава прогласити заслужним.

-----------------------------------------------------------

У Србији 362 националне пензије

У Србији, тренутно, националне – изузетне пензије примају укупно 362 пензионера, од чега 259 у централној Србији и 103 у Војводини. Иако је реч о великим износима за посебне заслуге за које су се ове пензије до 1992. године додељивале, у Фонду за пензијско и инвалидско осигурање запослених кажу да је у питању чист просек који не прелази 15.000 динара месечно.

Изузетне пензије су додељиване у време велике Југославије, да би законом из 1992. године те повластице биле укинуте. Како се сазнаје, на списку изузетних је и данас Петар Стамболић који своје принадлежности прима дуже од две деценије. Међу повлашћенима су били и славни глумци: Чкаља, Зоран Радмиловић, Љуба Тадић...

Националне пензије су готово исто што и изузетна пензија и примају се уз редовне принадлежности које су стечене по закону, на основу година радног стажа или старости – потврђују у Фонду ПИО. Износ ових пензија креће се између 6.900 до 53.000 динара.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.