Минус као плус

Многи економисти који су донедавно тврдили да ћемо крај године дочекати с двоцифреном инфлацијом јуче су поштено признали да су  погрешили. Срећа наша што је тако, додавао је велики број њих, и први пут су и најтврђи критичари монетарне власти "преломили језик" оценивши да је реално очекивати да укупни раст цена последњег дана децембра остане једноцифрен. Ипак, неки од њих нису пропустили прилику да кажу да је негативна септембарска инфлација од 0,2 одсто у великој мери "заиграла" и на карту среће.
– Ко је могао на почетку године да предвиди да ће цена нафте на светском тржишту, која битно утиче на инфлацију у Србији, пасти – питао се Јуриј Бајец, професор Економског факултета. – Ипак се радујем што се моја процена од пре неколико месеци неће остварити. Сматрам, да је за то, осим цене нафте, заслужна и свесна политика владе да не диже цене на које она може да утиче. Ту првенствено мислим на цене електричне енергије и комуналних услуга – објаснио је Бајец, додавши да ће нас ова реалност сачекати у Новој години и да ћемо, колико год се сада радујемо, тада бити у прилици да се хватамо за главу.

Бајец такође упозорава да је тачно да се нека ствар може одложити, али се не може бесконачно одлагати. И вештачка прецењеност динара, сматра Бајец, утицала је да инфлација "уђе у минус". Иако смо сви очекивали поскупљење прехрамбених производа, јер је септембар по томе карактеристичан, слободан увоз из иностранства "блокирао" је поскупљење.

Владана Хамовић из Института за економику пољопривреде упозорава да је крај године још далеко и да славу треба оставити за последњи дан старе године.

– Била сам међу првима који су предвиђали двоцифрену инфлацију. Сада морам да признам да све изгледа као да ће креатори монетарне политике испунити свој циљ. Међутим, наша привреда је и даље болесна и главни узроци инфлације нису отклоњени. Незапосленост, ниска индустријска производња, марже у трговини и даље су наше бољке – упозорила је Хамовићева.

У последња два дана у јавности су такође могли да се чују коментари како је реч о "штимовању" инфлације и како се политиком ниских цена заправо најбоље инвестира у предизборну кампању. Божидар Ђелић, бивши министар финансија, иако се ограђује од оваквих коментара, сматра да се падом цена заправо купује социјални мир и да се сада, пред изборе, приказује што повољнија слика.

– Изгледа да ће неку нову владу дочекати гомила проблема. Ипак, чињеница је да је пад цене нафте и најтврђа монетарна политика у окружењу дала позитивне резултате – казао је Ђелић и додао да ћемо и ове године, у том истом окружењу, бити рекордери по стопи инфлације.

И Данијел Цвијетићанин, ректор БК универзитета, прогнозира да ћемо у овој "монетарној дисциплини" освојити златну медаљу и да једноцифрена инфлација није нешто што треба да нас радује.

– Све ово ме подсећа на седамдесете године, када смо се пуно задуживали и живели у благостању. Не треба да спомињем шта је уследило после тога. Разлог за овако ниску инфлацију није ништа друго него приватизациони приходи од великих предузећа – оценио је Цвијетићанин и додао да је поприлично забринут шта ћемо радити кад, као расипнички домаћини, "спискамо" паре.

-----------------------------------------------------------

Национални "предизборни" план

Националним инвестиционим планом се не постиже ништа друго осим куповине гласова на изборима, сматра Цвијетићанин. У шали, овај владин програм Цвијетићанин зове предизборним планом.