Нервоза у Загребу

Од нашег сталног дописника
ЗАГРЕБ, 28. септембра – Недавна изјава шефа Европске комисије Хозе Мануела Бароза, како ће се процес ширења Европске уније зауставити после пријема Бугарске и Румуније (што је најављено за наступајућу Нову годину) док се не рашчисте неки суштински проблеми функционисања тако увећане ЕУ, у Хрватској је изазвала поприлично нервозе. Међутим, док економски и политички аналитичари не крију своју забринутост, а опозициони политичари такав развој ситуације стављају на душу владајуће странке, у надлежним државним структурама настоје да прикажу како их то све много не забрињава, јер се таква најава наводно не односи на Хрватску.

У ту сврху преносе се изјаве неименованих, али "добро упућених", функционера Министарства спољних послова РХ како је ова Барозова најава "напросто стара прича и не односи се на нас него се ради о самим проблемима унутар Уније и великом терету који собом носи турска кандидатура" (најновији "Глобус"). Тврдећи да је "Барозо говорио о проблему проширења због Турске, а не због нас", исти извор даље наводи: "Нема потребе да стварамо икакву панику у дипломатској мрежи. Хрватска је кандидат за пуноправно чланство у ЕУ, наша земља је мала држава и не представља никакав проблем, напротив – како нас уверавају сви наши партнери у другим европским земљама – сви желе да виде Хрватску у чланству Уније."

Међутим, нервозе и забринутости ипак има, јер Барозова изјава је недвосмислено указала на нешто што одавно тишти хрватско јавно и политичко мњење, али се о томе баш не воли да говори. После потврде да ће Бугарска и Румунија бити примљене у чланство ЕУ од 1. јануара идуће године, наиме, постало је сасвим јасно да за то нису пресудни економски већ неки други критеријуми, управо они с којима Хрватска – захваљујући протеклом рату на овим просторима – има и највише проблема.

Није тешко уочити да је по многим економским показатељима Хрватска испред будуће две нове источне чланице ЕУ: на пример, БДП у Хрватској је прошле године био 12.069 евра по становнику (што је 49 одсто од просека ЕУ), а у Бугарској 7.530 евра (32 одсто) и Румунији 7.793 евра (35 одсто од просека ЕУ).

Инфлација у Хрватској је три одсто, у Бугарској пет, а у Румунији девет одсто итд. Међутим, док су те две сиромашније и неразвијеније државе спремне за улазак у ЕУ, Хрватска је практично на почетку тог процеса, а главни разлози за толики "раскорак" управо су у последицама протеклог рата због којих она највише запиње на испуњавању критеријума политичке и правне природе. То негативно "ратно наслеђе" испољавало се у битним критеријумима као што су сарадња с хашким судом (отклоњено тек крајем прошле године хватањем генерала Готовине), односи са суседним земљама, нерешени проблеми избеглих Срба, нагомилани проблеми у још нереформисаном правосуђу и дискриминација странаца приликом куповине некретнина.

Ништа од тога не оптерећује Бугарску и Румунију, а једини заједнички проблем јесте развијена корупција и организовани криминал. Уз то, ове две земље су још 1997. године предале захтев за чланство у ЕУ, а Хрватска је то била у прилици тек шест година касније, што значи да је прилагођавање Бугарске и Румуније трајало три пута дуже и уз издашно отворене европске фондове за потпору, који су се Хрватској отворили знатно касније.

И на крају – када Хрватска коначно може да очекује примање у чланство ЕУ? Они на власти не одустају од својих тврдњи и прогноза да ће то бити 2009. године, како је то и поводом најновијих збивања изјавио премијер Иво Санадер. Из Европе – уз сву вербалну подршку (попут најновије умирујуће поруке Бароза: "Ви само радите свој посао, а ми ћемо се побринути да с Хрватском све буде у реду") – стижу нешто другачије процене, па тако повереник за проширење ЕУ Оли Рен донекле исправља председника Европске комисије и процењује како ће Хрватска "бити спремна за пријем до краја 2010.". Наравно –прецизира он – "ако спроведе потребне реформе".