Радно место – фасаде и торњеви

Вршац – Док грађевинска сезона траје, свакодневно радно место Дејана Николајевића из Павлиша, недалеко од Вршца, јесте на – високим торњевима, силосима и фасадама. Радећи – по њима хода.

До пре десетак година, овај 34-годишњи власник „Атласа“, атестиране фирме за обављање најкомпликованијих послова на великим висинама, каквих нема много у Србији, имао је неколико професионалних опредељења. Најпре је, завршивши војну гимназију, замишљао себе у суперсоничној летелици, а после се предомислио, и уписао физику. Након што је „скинуо“ две године, прешао је на Филолошки факултет, где је студије привео самом крају. Извесно време је радио као ТВ камерман, а после се запослио у београдској фирми „Атракс“, у којој је стицао знање и вештине за посао којим се данас бави. Ходао је радећи на „Београђанки“, „Албанији“, „Арени“, неким индустријским објектима....

– Након трогодишњег „печења“ заната, одлучио сам да оформим сопствену фирму, пре десет година, и посао ми добро иде. Додуше, посла је преко главе, а новца мало, јер се тешко наплати оно што се уради. Цркве су, изгледа, најкоректније у уговарању и плаћању послова – прича нам Дејан, у чијој фирми четворица мајстора на висинама изводе молерско-фарбарске радове, скидају патину са камена и метала, перу фасаде, инсталирају рефлекторску расвету, електрифицирају звона у црквеним торњевима...

За овај посао није довољно само да се човек не плаши висине. Јер, кад стигне на жељену тачку објекта, почиње посао који не може баш сваки грађевински радник да уради, у таквим условима. Догађа се да му своје вештине пењања нуде зидари, а кад чују да на великим висинама треба да проведу више сати, обављајући разне послове – одустају. Овај посао захтева не само специфичну обуку из алпинизма, већ и специјалну и скупу опрему, обавезно атестирану, која има и тачно одређен век трајања. Један од најважнијих делова опреме је индустријско уже, које се користи у комбинацији са осталом опремом и прилагођеном алпинистичком техником.

– Свако моје уже произвођач је означио, а однедавно у ову опрему убацује и чипове који садрже све неопходне податке. Ипак, и поред свих безбедносних мера, у овим пословима се догађају и несреће, у којима је, ипак, од десет случајева, за девет кривац – човек – каже Дејан Николајевић, и наглашава да је међу најтежим пословима „рад у плафону, на коме сам са мојим људима провео четири месеца у београдској ’Арени’, постављајући звучну изолацију“.

Међу изазовним пословима, којима се Николајевић представља будућим уговарачима, јесте уређење римокатоличке цркве у Вршцу (грађене од 1860. до 1863), високе 60 метара. Требало је из бетонских оквира извадити и на земљу спустити дотрајале витраже а након репарације – вратити их на старо место. Тај посао је изискивао рад једном руком, јер су се другом ови урбани алпинисти придржавали за зид и усмеравали своје кретање. Посао је беспрекорно обављен, ниједан скупоцени витраж није оштећен.