Беч решава тајне Петроварадина

Нови Сад – Копије старих мапа Петроварадинске тврђаве и њеног Подграђа током 18. и 19. века, стигле су из Државног архива у Бечу у Нови Сад. Реч је о документима које је још пре 77 година (1933) граду понудио аустријски истраживач Рудолф Шмит, али је тадашња власт одбила да их плати. Иако представља непроцењиво културно добро, друга по величини фортификација у Европи (одмах иза Вердена), још увек се не налази на Унесковој листи заштићених грађевина, а препреку је управо чинио недостатак детаљних планова.

На двадесет докумената приказан је комплекс Петроварадинске тврђаве, изградња појединих зграда са профилима, токови Дунава, али и догађаји из тог периода, попут скице битке из 1716. године. Иницијативу истраживача Шмита оживели су председник Скупштине града Новог Сада Александар Јовановић и директор Новосадског историјског архива Богољуб Савин, који су пре годину дана обишли бечке архиве. Град очекује да ће се у наредном периоду из Аустрије прибавити још око 200 планова и скица.

– Добијањем ових докумената полако улазимо у дубину историје Новог Сада, Петроварадина, Тврђаве и Подграђа. Они ће помоћи стручњацима у заштити, конзервирању и рестаурацији објеката, а све то треба да доведе до крајњег циља: да Петроварадинска тврђава од државе добије статус споменика од изузетног значаја, а потом да буде заштићена и од стране Унеска – истиче председник градског парламента Александар Јовановић.

Републичкој комисији за заштиту споменика културе потребна су документа како би могла да преименује Петроварадинску тврђаву у културно добро од националног значаја. На основу ових планова моћи ће и да се уради детаљан мастер план на основу којег би се конкурисало за средства и започела рестаурација.

Према речима директора Архива Богољуба Савина, донети планови представљају тек 10 до 20 одсто свих планова и мапа који се могу наћи у бечким и будимпештанским архивима. Новосадска установа обавила је још 2004. године истраживања у Аустрији и Мађарској, а после прошлогодишње посете Бечу (делегацију је примио председник Скупштине Хари Копиц) почели су конкретни договори о преузимању копија планова и мапа.

– Новосадски историјски архив је имао део планова, али су недостајали они из Беча. Ових 20 докумената биће значајни за израду мастер плана, који ће помоћи да се побољша заштита тврђаве – наводи Савин.

Струњаци објашњавају да је у Петроварадинској тврђави најважније обновити подземне војне системе, који тренутно трпе велику штету због падавина и других непогода, а потом би на ред дошли надземни системи. Такође је неопходно направити темељну анализу стања тврђаве и прописати стандарде који ће убудуће морати да се поштују, почев од дозвољеног оптерећења и тежине возила до јачине озвучења.

Градска Скупштина и Архив, како је најављено, за неколико седмица организоваће изложбу до сада прикупљених планова, мапа и скица Петроварадинске тврђаве и Подграђа.

Мирољуб Мијушковић

-----------------------------------------------------------

Велика победа на Везирцу

На простору од брда Везирца до Петроварадина, 5. августа 1716. године одиграла се једна од одлучујућих битака током Аустријско-турског рата 1716–1718. године. Аустријска војска са око 76.000 људи, под командом Еугена Савојског, поразила је двоструко бројнију војску предвођену великим везиром Дамад Али-пашом. На Везирцу је био његов шатор из којег је командовао битком. Рањен током битке, Дамад Али-паша је умро у Сремским Карловцима, а касније је сахрањен у београдској тврђави. Брдо је по њему добило име Везирац. У знак сећања на битку, овде је 1902. године подигнут споменик, који је после Другог светског рата био запуштен све до 2006. године, када је простор уређен пред обележавање 290-годишњице.