Нови камен са Јелице

Чачак – Поред кречњака, који се годинама вади у каменолому „Сушица“, на Јелици ће ускоро почети и експлоатација дијабаза. Предузеће „Неси“ из Чачка већ је завршило највећи део припрема за отварање копа „Црна стена“ у селу Јежевици, а одборници Градске скупштине, усвајањем новог просторног плана Чачка, аминовали су отварање и другог каменолома на овој планини.

– Купио сам 10,65 хектара земљишта у једном комплексу, оверене су резерве од три милиона кубних метара и ево, пошто је прихваћен просторни план, очекујем добијање дозволе за извођење рударских радова – каже за „Политику“ Зоран Ивановић из Чачка, власник фирме „Неси“.

Он је од Министарства рударства добио експлоатационо право на 20 година (годишњи капацитет 100.000 кубика) приложивши бројне документе.

– На експлоатацији ће радити од 15 до 20 људи, али сваки каменолом упошљава много већу посаду уколико се приброје возачи и радници који од ове стене праве камену вуну, као замену за стаклену вуну чија је употреба забрањена – вели Ивановић.

Током јавног увида у просторни план града Чачка појавиле су се и примедбе на отварање новог каменолома. Катарина Спасојевић из Београда, у име мештана Јежевице и још три села, пише да за „обављање ове делатности не постоје ни саобраћајни ни други услови, а еколошке последице биле би катастрофалне“, док Ловачко удружење „Раде Јоксић“ из Јежевице наводи да би „рад каменолома угрозио комплетан живот људи на овом подручју и читавој општини“.

Иначе, 1992. године усвојен је ДУП за заселак Грујине ливаде који обухвата и „Црну стену“ и тим планом предвиђа се изградња скијалишта преко овог терена. На то се осврћу и Ивановићеви пуномоћници, чачански адвокати Дејан Мраковић и Мирослав Петровић, наводећи у својој представци током јавног увида да се 18 година ништа од тога није урадило, да устав јемчи приватну својину а Светска скијашка организација не препоручује да се скијалишта граде на висини мањој од 1.400 метара (овде би почетак стазе био на 910 метара надморске висине).

Одборници Скупштине града, са своје стране, изгласали су помирљиву варијанту, сматрајући да на подвису Јелице има места и за рекреацију и за каменолом, па се неће брисати ДУП за Грујине ливаде, нити инвеститору одузети право да отвори „Црну стену“.

У расправи о просторном плану града Чачка највише су помињани управо каменоломи. На другој јеличкој падини је село Лозница и ту ради већ поменуто налазиште „Сушица“, власништво чачанског предузећа „Путеви Штрабаг“. Месна заједница Лознице је парцелу у суседству на потесу Русавице 2007. године издала предузећу „Југошпед коп“ из Доње Трепче, такође ради експлоатације кречњака. Инвеститор доказује да је до сада уложио 400.000 евра и уложиће још 600.000 како би коп прорадио, али градска комисија за планове није прихватила захтев МЗ да и овај каменолом буде уврштен у просторни план.

Уз ту, одбијајућу одлуку, одборници су прихватили и закључак који ипак отвара врата за посао у Русавицама: да се уради студија о коришћењу минералних сировина како би сви подносиоци примедби, који су заинтересовани за каменоломе, били у подједнаком положају.

Чачак одувек има шест планина – Овчар, Каблар, Јелица, Вујан, Буковик, Острица – али интересовање за каменоломе никад није било оволико. Тржиште, очигледно, тражи све више техничког грађевинског камена и добро га плаћа. Тона дијабаза, вулканске стене која се користи за носеће засторе на коловозу и за камену вуну за коју је заинтересована немачка фирма „Кнауф“, кошта од осам до 10 евра. У Србији постоје налазишта овог камена само још на Дивчибарама и код Рековца, али је дијабаз из „Црне стене“ најбољег квалитета. Тона седиментног кречњака из „Сушице“ вреди од четири до 4,5 евра. Разлика потиче и од структуре два камена јер је дијабаз, са чврстоћом од 200 до 300 мегапаскала, двоструко тежи за млевење.

У Јанчићима на Каблару до пре неколико година радило је мање налазиште дијабаза али се инвеститор, иначе Рус, брзо повукао из посла. У Вујетницима на врху Буковика и данас се вади дацит, вулканска површинска стена која служи за цоклу и украшавање, а цена квадратног метра је 15 евра за тање плоче (два сантиметра), односно 10 евра за дебље. Ова два налазишта нико није ни поменуо у расправама о просторном плану, као да их нема.

Иначе, отварање једног налазишта камена, дијабаза рецимо, захтева улагање од око милион евра за земљиште и друге припреме, без опреме.