Мобилни телефони бржи од мобилних тимова

Људи, не отварајте цераде, стигли су – довикивала је јуче ујутру камионџијама испред пијаце на Бањици жена у вуненом пуловеру, не хајући за кишу, шеткајући се улицом са шољом кафе у рукама. Освртала се и упозоравала уличне продавце да не износе робу јер је приметила да је на вождовачку тржницу стигла контролна екипа ЈКП „Градске пијаце”. Прекаљени трговци са асфалта одмах су схватили да су им, поред припадника полицијске бригаде, у посету стигли и тржишни и општински инспектори. У секунди су „испарили”, заједно са гајбицама и „картонкама” на којима излажу робу. На опустелом попришту препродаје остали су само забрављени теретњаци, комбији са „зеленишем” и покоји џакчић кромпира жртвован у бегу. Поред камиона са натписом „Бранко Ерић – Чачак” остао је празан штанд, какав политичке партије користе за прикупљање потписа грађана.

Пркосећи контролорима пијаца, поред белог камиона са српском заставом на вратима и венцима белог лука у приколици, један од трговаца нетремице је мотрио на развој догађаја и нон-стоп позивао различите бројеве мобилних телефона. Било је довољно да се тржишни инспектор одмакне свега десетак метара, па да муњевитом брзином купцу испоручи џак кромпира и већ припремљену кесу са пет килограма лука. Када се инспектор окренуо у његовом правцу, правио се као да ништа није било.

– Ни свакодневно писање мандатних казни од по 2.500 динара не може да их научи реду. И кад им колеге из тржишне одузму поврће, они сутрадан опет дођу. Успели су да се сакрију пре нашег доласка, сигуран сам да су већ јавили препродавцима на другим локацијама да смо на терену. Они у Јерковићу су највероватније већ обавештени тако су организовани да сваки пут знају када комунални инспектор ногом крочи ван општине Вождовац. Тако и опстају већ двадесет година – каже Ненад Митровић, комунални инспектор општине Вождовац.

Мобилни тим „Градских пијаца” убрзо се уверио у истинитост Митровићевих речи. Крећући се ка тржници у Улици браће Јерковић, мимоилазили су се са камионима који су се убрзано „дислоцирали” са тротоара испред улаза у пијацу. Инспекторе је дочекала тек неколицина пиљара на точковима. Тек када су видели да Митровић вади обрасце за пријаве и хемијску оловку, унервозили су се.(/slika2)

– Што сте такви, кумим вас богом. Погледајте, покис’о сам ко беда, па видите ли како сам јадно обучен. Имате ли ви душу, чему казне, па није нам кромпир отрован, па да нас овако мрцварите! Зашто пишете казне кад нам је Мартин из општине обећао да нас неће дирати још двадесетак дана – викао је на сав глас продавац са ужичким акцентом кога су ословљавали са Милија.

Инспектор Митровић га оштро упозори да не галами. Уто се појавила и патрола саобраћајне полиције. На новинарско питање зашто саобраћајни полицајци не уклоне камионе, Митровић одговара да је у надлежности комуналне инспекције да сачини пријаву због недозвољеног заузимања јавне површине.

– Написао сам пријаве против тројице камионџија са ужичким таблицама и једног са лесковачким. Имају рок до три дана да уклоне возила, а за то време проверићемо да ли су камиони регистровани. Уколико јесу, а власници их не одвезу, тек онда их уклања саобраћајна полиција, а ако су нерегистровани, онда је на општини Вождовац да их помери – објаснио је процедуру Митровић.   

Чланови мобилног тима продужили су „крстарење” Вождовцем, уверени да камионџије у Јерковићу до краја дана неће излагати робу. Када их казне, кажу, примире се на један дан, а сутра опет Јово наново. И докад тако? Док комунална полиција у јануару не преузме посао око кажњавања, надају се представници „Градских пијаца”.

Д. Ј. С.

------------------------------------------------------(/slika3)

Грудвање купусом

Прво што уради када отвори очи, „мајстор” који се у крају прославио по надимку Купусар, јер продаје купус из камиона, јесте да разгрне завесе кабине. Терен – чист. Нема инспекције, па још један безбрижан радни дан може да почне. После доручка у импровизованој дневној соби, креће према оближњој згради иза које, као и сваког дана у претходних пет-шест година, обавља малу нужду.  

Кућа на точковима купусара из насеља Браће Јерковић заузела је део коловоза и готово читав тротоар. Како ће мајка са дететом у колицима да прође, није га претерано брига. Нема ни полиције која ће да га казни за непрописно паркирање. А бизнис му цвета захваљујући суграђанима које очито мрзи да прошетају до оближње пијаце и пазаре код регистрованих продаваца.

У чишћењу, глачању и рендању свежих главица помажу му жена, старији син и снаја. Кад год неко из комшилука туда прође, купусар га поздравља као ближњег свог. Клинце из краја редовно чашћава маленом главом купуса. Пред крај радног дана, његов шлепер је полупразан. Церада је спремна за спуштање. Завесе у кабини су поново навучене. До новог јутра.

А око камиона – брдо листова који су у току дана отпадали. Мајстор је изгледа сметнуо с ума да би требало очистити „окућницу”. Главице које је начела трулеж поспремљене су у кесе. Да се нађе онима који немају. Нажалост, до њега су пре стигли локални мангупи који су, ето, одлучили да се мало грудвају. По улици лете главице, аларми аутомобила пале се кад год купус падне на хаубу, светла у становима се пале, гасе, а мајстор спава ко топ.

Кад комшије крену на посао, чека их изненађење. Улица и део паркинга прекривени су зеленим листовима. Биће посла за чистаче улица. Поново.

М. Р. Б.