Жена предводи хајку на шакале

Зрењанин – У Банату је објављен рат животињи коју су Лале својевремено могле да виде само у школским књигама из природе и друштва, а у новије време у специјализованим телевизијским емисијама. Ловци кажу да је пустаре од Тисе до Тамиша заузео шакал, предатор сродан вуку, кога овде до пре пет, шест година није било. Пошто прави велику штету, против незваног госта води се права хајка а предводи је једна дама, Милена Романели, која је са групом овдашњих ловаца од челника града Зрењанина затражила помоћ.

Шакал се у овом делу Баната размножава незапамћеном брзином, док се у исто време смањује број зечева, фазана, ретких птица и друге дивљачи која краси цео крај, а за ту појаву је крива управо животиња чији изглед варира између лисице и вука.

Заменик градоначелника обећао је да ће се заложити да градска управа сваког ловца који устрели шакала награди са пет хиљада динара. Милена Романели, дугогодишњи ловац и управница ловишта „Бегеј“ чија 23 ловачка друштва прекривају 126.000 хектара земљишта између Тисе, Бегеја и Тамиша, каже да шакал није лака ловина.

– Он је веома лукав и покретљив, а једини природни непријатељ му је вук кога овде нема, а хране има у довољним количинама. Нисмо ми против шакала из чиста мира. Он нам потамани зечеве чији се број скоро преполовио, а од шест хиљада фазана који се сваке године вештачки излегу и пусте у природу већина постану његов плен док се још нису ни навикли на слободан живот. Смањио се и број птица које се гнезде на земљи у пределу Царске баре, све је мање срнеће дивљачи, скроз је потиснуо лисицу. Шакалу мора да се стане на пут – решена је Милена која објашњава зашто се ставила на чело велике потере:

– Када ујутро између четири и пет сати вребамо дивље свиње поред Тисе, речном долином се разлеже завијање многобројних чопора шакала и више нема чекања. У Србији се сваке године устрели око 700 примерака ове штеточине, ми смо прошле године убили 40, ове нешто мање, али сезона се тек захуктава. Први уловљени примерци, пре неколико година, били су тешки од 10 до 12 килограма. Сваке године су све тежи, а понеки сада досегну и до 20 килограма – каже дама која се интензивно бави ловом већ петнаестак година, а ловству као туристичкој грани посвећује се још од 1979. године када је почела да ради у Рибарском газдинству „Ечка“.

Она истиче да се од непријатног уљеза мора спасавати племенита дивљач која се овде задржава вековима. Ловачка асоцијација дели по 50 метака сваком ловцу који иде у хајке како би се поспешио лов и број врсте која угрожава све друге смањио на разумну меру. Сваки дан за муницију се обрати по 30 ловаца. 

Лов на шакала тражи много времена, потребна је теренска опрема и велики су трошкови. Зато се и тражи помоћ локалне самоуправе, а шакали више нису само проблем ловаца. Угрожено је и ловство као привредна грана јер нема довољно дивљачи којом је до сада овај крај био веома богат.

Шакал се у ову питомину доселио из источног дела Србије и врло брзо се одомаћио јер овде има добре услове. Наноси велике штете другој дивљачи али није опасан за човека и прилично је плашљив. Ипак, све чешће га виђају по селима уз реку Тису где не преза да уђе и у дворишта.

Ђуро Ђукић