Џак стиропора у пластичној чаши

Ко ће скупити више парадајза, поморанџи и кукуруза – „Оптимус” или „Звер”? Звучи као реклама за тестирање пољопривредних машина, али реч је о такмичењу робота на аутоматски погон, „чедима” студената новосадског Факултета техничких наука. Заобилазећи препреке на столу налик билијарском, њихови механички „пулени” машали су се за црвене и наранџасте кугле – имитацију плодова – као и беле пластичне „клипове”. „Двобој” је гледала гомила школараца у бившoj Робнoj кући „Клуз”, првог дана Фестивала науке.

Војвођански академци делић су екипе од око 300 младих научника који ће данас и сутра у овом здању, али и у СКЦ-у и Галерији Народне банке Србије, од 10 до 20 сати бити домаћини посетиоцима манифестације. Када се погледа шаролик програм, не чуди што их је Божидар Ђелић, министар за науку и технолошки развој, отварајући фестивал, назвао „главним јунацима ове приче”.

На овој смотри ништа не треба да зачуди посетиоце, па ни то што ће се на спрату „Клуза” наћи очи у очи са „јунацима” потерница за којима трагају ФБИ и Интерпол. Плакати са натписом „Wanted” (тражи се) најављују поставку студената Факултета безбедности и Математичког факултета – „Да ли је ваша мама терориста?”. Ови високошколци направили су „TOC Search”,интернет базу података којом се проверава да ли одређена особа има везе са организованим криминалом или терористичким актима. Подаци се свакодневно ажурирају из извештаја светских безбедносних институција. Захваљујући овом сајту, како каже Александар Смиљковић, члан екипе, на Олимпијским играма у Пекингу 2008. спречена је диверзија.

– Сервер је на ОИ коришћен као додатни алат за побољшање мера безбедности. Тада се сумњало да четири особе припремају напад у Пекингу, али њихова имена нису била у базама ФБИ и Интерпола. Кинеска полиција нашла је податке о њима на нашем сајту, а када су проверили „сумњивце”, код једног је нађен динамит – наводи Смиљковић.

Најмлађе ће више привући хемијски експерименти, попут пресипања џака стиропора у – пластичну чашу! Тајна је у течности која допола испуњава суд и раствара материјал.

Љубитељи астрономије могу да виде тродимензионални приказ Ориона и Великог медведа, онако како их опажају космонаути на „службеном путу”.

Фалсификатори уметничких дела често су као оригинале продавали репродукције слика нацртане на другој слици. Сматрало се да је такво „платно” подесна подлога за кривотворење. Онда је откривена инфрацрвена светлост, која „одаје” натписе и цртеже испод површинског слоја на којем је „оригинална” слика. Како то изгледа, показаће студенти Факултета за физичку хемију и Факултета за примењену уметност.

А од друштвених наука, ту је поставка Лабораторије за експерименталну психологију Филозофског факултета – „Министарство чудног опажања”. Они су школарце уверили у оптичке варке помоћу камере опскуре, а чак су их натерали да пластичну шаку осете као своју! Млади технолози показали су како је, после „тестирања” различитих мириса, лако побркати укусе тамне и млечне чоколаде...

У предаху између спаљивања Чича-Глише нацртаног графитном оловком у микроталасној пећници и разгледања „енигме”, машине којом су нацисти раскринкавали намере савезника, ученици су се опробали у лансирању папирних авиона, симулацији вожње „праве” летелице, музицирању на инструментима без додиривања... Сви који су пропустили да обиђу ова места, која је јуче походило око шест хиљада људи, моћи ће то да надокнаде уз куповину једнодневне карте на било којој од три фестивалске локације за 300 динара, односно 200 ако их занима само програм СКЦ-а, или 150 за Галерију НБС-а.

Д. Буквић

-----------------------------------------------------------

Ђелић: новo финансирањe научних пројеката

Најбоље архитектонско решење Центра за промоцију науке у Београду биће проглашено 17. децембра, најавио је Божидар Ђелић. Он је на отварању фестивала рекао да је конкурс за пројекат здања у новобеоградском Блоку 39, на који је стигло 320 предлога из целог света, један од највећих у свету последњих година. Министар је најавио и да ће од 1. јануара 2011. почети нови циклус финансирања научних пројеката, за који је осим буџетских средстава обезбеђено и 400 милиона евра за научну и технолошку инфраструктуру Србије.

– Од следеће године биће обезбеђена и опрема у вредности од 100 милиона евра за истраживаче – нагласио је Ђелић.

Катрин Брешињак, амбасадорка Француске за науку, технологију и иновације, рекла је да је убеђена да ће Србија у области науке имати важну улогу у међународној заједници.