Džak stiropora u plastičnoj čaši

Ko će skupiti više paradajza, pomorandži i kukuruza – „Optimus” ili „Zver”? Zvuči kao reklama za testiranje poljoprivrednih mašina, ali reč je o takmičenju robota na automatski pogon, „čedima” studenata novosadskog Fakulteta tehničkih nauka. Zaobilazeći prepreke na stolu nalik bilijarskom, njihovi mehanički „puleni” mašali su se za crvene i narandžaste kugle – imitaciju plodova – kao i bele plastične „klipove”. „Dvoboj” je gledala gomila školaraca u bivšoj Robnoj kući „Kluz”, prvog dana Festivala nauke.

Vojvođanski akademci delić su ekipe od oko 300 mladih naučnika koji će danas i sutra u ovom zdanju, ali i u SKC-u i Galeriji Narodne banke Srbije, od 10 do 20 sati biti domaćini posetiocima manifestacije. Kada se pogleda šarolik program, ne čudi što ih je Božidar Đelić, ministar za nauku i tehnološki razvoj, otvarajući festival, nazvao „glavnim junacima ove priče”.

Na ovoj smotri ništa ne treba da začudi posetioce, pa ni to što će se na spratu „Kluza” naći oči u oči sa „junacima” poternica za kojima tragaju FBI i Interpol. Plakati sa natpisom „Wanted” (traži se) najavljuju postavku studenata Fakulteta bezbednosti i Matematičkog fakulteta – „Da li je vaša mama terorista?”. Ovi visokoškolci napravili su „TOC Search”,internet bazu podataka kojom se proverava da li određena osoba ima veze sa organizovanim kriminalom ili terorističkim aktima. Podaci se svakodnevno ažuriraju iz izveštaja svetskih bezbednosnih institucija. Zahvaljujući ovom sajtu, kako kaže Aleksandar Smiljković, član ekipe, na Olimpijskim igrama u Pekingu 2008. sprečena je diverzija.

– Server je na OI korišćen kao dodatni alat za poboljšanje mera bezbednosti. Tada se sumnjalo da četiri osobe pripremaju napad u Pekingu, ali njihova imena nisu bila u bazama FBI i Interpola. Kineska policija našla je podatke o njima na našem sajtu, a kada su proverili „sumnjivce”, kod jednog je nađen dinamit – navodi Smiljković.

Najmlađe će više privući hemijski eksperimenti, poput presipanja džaka stiropora u – plastičnu čašu! Tajna je u tečnosti koja dopola ispunjava sud i rastvara materijal.

Ljubitelji astronomije mogu da vide trodimenzionalni prikaz Oriona i Velikog medveda, onako kako ih opažaju kosmonauti na „službenom putu”.

Falsifikatori umetničkih dela često su kao originale prodavali reprodukcije slika nacrtane na drugoj slici. Smatralo se da je takvo „platno” podesna podloga za krivotvorenje. Onda je otkrivena infracrvena svetlost, koja „odaje” natpise i crteže ispod površinskog sloja na kojem je „originalna” slika. Kako to izgleda, pokazaće studenti Fakulteta za fizičku hemiju i Fakulteta za primenjenu umetnost.

A od društvenih nauka, tu je postavka Laboratorije za eksperimentalnu psihologiju Filozofskog fakulteta – „Ministarstvo čudnog opažanja”. Oni su školarce uverili u optičke varke pomoću kamere opskure, a čak su ih naterali da plastičnu šaku osete kao svoju! Mladi tehnolozi pokazali su kako je, posle „testiranja” različitih mirisa, lako pobrkati ukuse tamne i mlečne čokolade...

U predahu između spaljivanja Čiča-Gliše nacrtanog grafitnom olovkom u mikrotalasnoj pećnici i razgledanja „enigme”, mašine kojom su nacisti raskrinkavali namere saveznika, učenici su se oprobali u lansiranju papirnih aviona, simulaciji vožnje „prave” letelice, muziciranju na instrumentima bez dodirivanja... Svi koji su propustili da obiđu ova mesta, koja je juče pohodilo oko šest hiljada ljudi, moći će to da nadoknade uz kupovinu jednodnevne karte na bilo kojoj od tri festivalske lokacije za 300 dinara, odnosno 200 ako ih zanima samo program SKC-a, ili 150 za Galeriju NBS-a.

D. Bukvić

-----------------------------------------------------------

Đelić: novo finansiranje naučnih projekata

Najbolje arhitektonsko rešenje Centra za promociju nauke u Beogradu biće proglašeno 17. decembra, najavio je Božidar Đelić. On je na otvaranju festivala rekao da je konkurs za projekat zdanja u novobeogradskom Bloku 39, na koji je stiglo 320 predloga iz celog sveta, jedan od najvećih u svetu poslednjih godina. Ministar je najavio i da će od 1. januara 2011. početi novi ciklus finansiranja naučnih projekata, za koji je osim budžetskih sredstava obezbeđeno i 400 miliona evra za naučnu i tehnološku infrastrukturu Srbije.

– Od sledeće godine biće obezbeđena i oprema u vrednosti od 100 miliona evra za istraživače – naglasio je Đelić.

Katrin Brešinjak, ambasadorka Francuske za nauku, tehnologiju i inovacije, rekla je da je ubeđena da će Srbija u oblasti nauke imati važnu ulogu u međunarodnoj zajednici.