Препорука јача од закона

Србија је спремна да заштити изабране судије, рекла је министарка правде. Европа је спремна да заштити неизабране судије, уз помоћ српског државног буџета.

Изабрани су добили функцију и плату. Неизабранима је закон омогућио да примају плату још шест месеци после губитка функције, али је Европска комисија препоручила Србији да настави са плаћањем све док траје жалбени поступак пред Уставним судом.

Онда је влада, по препоруци Европе, донела одлуку да се плате исплаћују, мимо закона. Због недостатка новца у буџету, те плате сада касне. Много је пола милијарде динара месечно за више од 500 неизабраних судија који су поднели жалбе. Тек је 40 њих до сада дошло пред Уставни суд, а до половине 2012. године сви би добили реч пред тим судом, који их не може вратити на посао.

Зато је сада је одлучено да све те жалбе, у облику приговора, преузме Високи савет судства, који тек треба да се конституише у сталном саставу, и то по изменама закона које тек треба да буду написане. Мењаће се и Закон о судијама.

Грађани не могу више да гледају како се власт игра реформе судства. Таман су све привели крају, кад оно међутим – сад мењају законе по којима су доносили одлуке, а не поштују ни одлуке које су доносили мимо закона. Подигли су кућу па тек на крову приметили да се љуљају темељи, да се правосуђе тресе као Краљево у земљотресу. Таман се очекивало да коначно буде изабран стални састав Високог савета судства, а оно – мења се Закон о ВСС због изборне процедуре. Таман су завршени разговори са кандидатима за председнике судова, кад оно – не зна се да ли ће их бирати прелазни или коначни састав ВСС. Таман су почеле расправе по жалбама неизабраних судија пред Уставним судом, кад оно – преузеће их ВСС.

Џаба смо кречили. Џаба смо чекали. Ко зна шта је све још било џаба. Најављена је и ревизија избора судија.

Нико није био довољно храбар или довољно гласан да каже: „Не ваљају нам закони по којима ово радимо! Не ваља нам основни пројекат! Дај да мењамо док је време!”

Не знам да ли пишем коментар као грађанин или као новинар који је две године писао о реформи правосуђа у ситна цревца. Јер, исто је.

Док једни политичари тврде да је реформа правосуђа главни камен спотицања Србије на путу ка Европи, други кажу да је наша реформа била за пример.

Већ је и врапцима све исувише јасно. Није се добро кренуло од самог почетка, а много се радило. Недостаци у законима премошћавани су одлукама. Многе одлуке биле су по закону, али закони нису били добри и довели су реформу у ћорсокак на самом крају. У том ћорсокаку Европа нас посматра кроз кибиц-фенстере. То су они истурени прозори, са којих можете гледати целу улицу а да вас нико не примети док не приђе сасвим близу.

Грађани су већ деценијама огорчени на правосуђе, на судије, изабране и неизабране, а реприза реформе је оно што им је најмање потребно.