Preporuka jača od zakona

Srbija je spremna da zaštiti izabrane sudije, rekla je ministarka pravde. Evropa je spremna da zaštiti neizabrane sudije, uz pomoć srpskog državnog budžeta.

Izabrani su dobili funkciju i platu. Neizabranima je zakon omogućio da primaju platu još šest meseci posle gubitka funkcije, ali je Evropska komisija preporučila Srbiji da nastavi sa plaćanjem sve dok traje žalbeni postupak pred Ustavnim sudom.

Onda je vlada, po preporuci Evrope, donela odluku da se plate isplaćuju, mimo zakona. Zbog nedostatka novca u budžetu, te plate sada kasne. Mnogo je pola milijarde dinara mesečno za više od 500 neizabranih sudija koji su podneli žalbe. Tek je 40 njih do sada došlo pred Ustavni sud, a do polovine 2012. godine svi bi dobili reč pred tim sudom, koji ih ne može vratiti na posao.

Zato je sada je odlučeno da sve te žalbe, u obliku prigovora, preuzme Visoki savet sudstva, koji tek treba da se konstituiše u stalnom sastavu, i to po izmenama zakona koje tek treba da budu napisane. Menjaće se i Zakon o sudijama.

Građani ne mogu više da gledaju kako se vlast igra reforme sudstva. Taman su sve priveli kraju, kad ono međutim – sad menjaju zakone po kojima su donosili odluke, a ne poštuju ni odluke koje su donosili mimo zakona. Podigli su kuću pa tek na krovu primetili da se ljuljaju temelji, da se pravosuđe trese kao Kraljevo u zemljotresu. Taman se očekivalo da konačno bude izabran stalni sastav Visokog saveta sudstva, a ono – menja se Zakon o VSS zbog izborne procedure. Taman su završeni razgovori sa kandidatima za predsednike sudova, kad ono – ne zna se da li će ih birati prelazni ili konačni sastav VSS. Taman su počele rasprave po žalbama neizabranih sudija pred Ustavnim sudom, kad ono – preuzeće ih VSS.

Džaba smo krečili. Džaba smo čekali. Ko zna šta je sve još bilo džaba. Najavljena je i revizija izbora sudija.

Niko nije bio dovoljno hrabar ili dovoljno glasan da kaže: „Ne valjaju nam zakoni po kojima ovo radimo! Ne valja nam osnovni projekat! Daj da menjamo dok je vreme!”

Ne znam da li pišem komentar kao građanin ili kao novinar koji je dve godine pisao o reformi pravosuđa u sitna crevca. Jer, isto je.

Dok jedni političari tvrde da je reforma pravosuđa glavni kamen spoticanja Srbije na putu ka Evropi, drugi kažu da je naša reforma bila za primer.

Već je i vrapcima sve isuviše jasno. Nije se dobro krenulo od samog početka, a mnogo se radilo. Nedostaci u zakonima premošćavani su odlukama. Mnoge odluke bile su po zakonu, ali zakoni nisu bili dobri i doveli su reformu u ćorsokak na samom kraju. U tom ćorsokaku Evropa nas posmatra kroz kibic-fenstere. To su oni istureni prozori, sa kojih možete gledati celu ulicu a da vas niko ne primeti dok ne priđe sasvim blizu.

Građani su već decenijama ogorčeni na pravosuđe, na sudije, izabrane i neizabrane, a repriza reforme je ono što im je najmanje potrebno.