До Њујорка и назад

У „стваралачком нереду”, у атељеу познатог београдског сликара Радована Миће Трнавца, видели смо графику правог, правцатог кловна. Мада је опус уметника широк, са многобројним мотивима и ликовима, кловн је прича за себе, која започиње пре више од две деценије када је породица Трнавац отишла за Америку. Идејни творац слике кловна је ћерка Милица, која је тада са тринаест година започела школовање преко океана.

– Ишла сам најпре у приватне школе. У шеснаестој години сам у школи Раи Нек Скул (RyeNeckSchool) организовала ТВ секцију где смо снимали кратке филмове – прича Милица. – То су били моји први сусрети са камерама, екипним радом, монтажом...Већ идуће године сам контактирала са тачно шест факултета за режију. Примљена сам на три, али сам одабралаШколу визуелне уметности (SchoolOfVisualArt), где сам и дипломирала 1994.

– Већ на другој години сам радила и као асистент продукције – наставља Милица. – Тада ме је филм сасвим привукао. Почела сам да размишљам кроз сцене, камеру, сарађивала са актерима, осталим члановима тима. То је на неки начин умањило драж приликом гледања филмова, јер сам сваки подробно анализирала.

(/slika2)Дипломски рад Милице Трнавац носио је назив „Кловнови Њујорка”. По правилима, снима се филмском камером, на правој траци, у трајању од најмање пола сата. Факултет обезбеђује пројекциону салу у центру града, где студенти приказују своје филмове. Продуцентима, филмским радницима, тачније „филмаџијама” који оцењују спремност дипломираних студената, да уђу у филмску продукцију.

– Идеју да снимим документарни филм о њујоршким кловновима добила сам гледајући приче о њима у Фелинијевим филмовима. Други разлог је био да се суочим са нечим што ме је у раном детињству плашило. Кроз снимање тај страх је нестао. Кловнови које сам снимала имали су своју позитивну причу, хумане и доброћудне намере. Жељу да помогну, забаве и усреће понеког. Мој јунак је био полицајац. У каријери се нагледао тужне и несрећне деце, па се посветио „кловновском послу”, да би им пружио забавне и сретне тренутке – каже наша саговорница. – Он на крају филма игра и скаче на Бродвеју, док за њим иде натпис „Кловнови против криминала”. На мој предлог, град Њујорк је тада усвојио да се у марту, мислим 23. дан зове баш тако – „Кловнови против криминала”.

Једна фотографија са снимања филма била је инспирација за слику, чију графику видите и уз овај текст. Умешао се Мића Трнавац. Слика је у приватној колекцији у Србији.

– Тако је њујоршки полицајац из филма овековечен и код нас на мој начин – каже Милица Трнавац, која се данас бави маркетиншким послом, мада је по повратку 1996. радила као редитељ на РТС-у. Филмска камера и филмови са разних путовања уступили су место фотографији, којом се интензивно бави и почетком идуће године презентираће своје радове, великих формата, на својој самосталној изложби.