„Дубоко” чека пролеће

Гуча – Регионална депонија „Дубоко“ у истоименом селу код Ужица, коју сложно гради девет градова и општина западне Србије, требало би да буде отворена у марту или априлу следеће године. Само, уколико опет нешто не искрсне јер су се градитељи до сада сучелили са бројним препрекама, од беспарице до клизишта, па је и последњи најављивани рок завршетка радова (30. новембар) већ отишао у прошлост.

Челници девет места састали су се јуче у Гучи да би разменили најновије вести о овом великом градилишту, и на заједничком столу сви су затекли преглед дуговања Јавном комуналном предузећу „Дубоко“, које води инвестицију. Заједнички дуг достигао је 51 милион динара, док појединачни износе од милион и по (Чачак, Косјерић) до 11,4 милиона динара (Ивањица).

– Пројекат је тако дошао у неизвесну фазу, па очекујем да се изјасне општине које ово не могу да прате. Молим све колеге да се у општинским буџетима планира новац за депонију да не бисмо доспели у ситуацију да је попуњавају само Чачак и Ужице – истакао је ужички градоначелник Јован Марковић.

Директор ЈКП „Дубоко“ Иван Ђокић саопштио је да је приступна саобраћајница до депоније завршена 90 одсто, центар за селекцију 40 одсто, и ту ће ускоро да буде монтирана опрема, инфраструктура 80 одсто, док ће већ следеће седмице почети постављање компактора, машине за сабијање отпадака.

Радови у Дубоком започети су маја 2008. године, а кочили су их најпре имовински односи, а затим и клизиште на четвртом етажу, које је прорадило августа прошле године. Морало је да буде санирано јер се тело депоније облаже четворослојном фолијом ради заштите подземља. И тај посао је завршен, али због измештања саобраћајнице захтева накнадне доплате. У помоћ је притекла Шведска агенција за међународну подршку развоју (СИДА) са милион и по евра, и та средства биће употребљива у јануару.

Читав комплекс депоније обухвата 15 хектара, а половина је одвојена за најважнији део, тело одлагалишта. Планирано је да, не рачунајући земљиште, изградња депоније кошта 12,6 милиона евра, и да просечна накнада за истовар отпада буде 21 евро за тону како би депонија позитивно пословала. Средства за изградњу потичу из општинских буџета, три милиона евра су донација Европске комисије а пет милиона евра кредит Европске банке за обнову и развој, на четири и по године.

– Затражили смо да нам се грејс период продужи за још једну годину. У супротном, већ следећег јуна доспела би на отплату рата од 57 милиона динара, а ми прихода још немамо – казао је директор Ђокић.

Иначе, већ постоји стари дуг осталих општина према Ужицу (18 милиона за земљиште) а пристигле су и две судске пресуде које читав посао оптерећују са још 20 милиона динара. Према студији изводљивости, депонија ће имати укупно седам етажа грађених у пет фаза и простор за депоновање 1,11 милиона кубика отпада. Прорачун је да ће то бити попуњено за 12 до 15 година, а закон прописује минимум од 20 година. Зато су оснивачи, и јуче у Гучи, разговарали о куповини још око 14 хектара у продужетку, у долини Турског потока. За садашњи простор депоније, иначе, ар је плаћан од 150 до 400 евра.

Комунални отпад из Ужица биће вожен директно на депонију, док осталих осам општина морају да саграде трансферне станице за претовар отпадака у велике камионе. У неким местима и посао око станица већ је завршен, али у другим није ни почет, и то је описано као велики проблем.

Уговор о покретању депоније „Дубоко“ потписан је 2005. године а оснивачи су Ужице (учешће у финансирању 23,91 одсто), Чачак (26,88), Ивањица (10,20), Пожега (9,30), Бајина Башта (8,39), Лучани (7,09), Ариље (5,70), Чајетина (4,50) и Косјерић (4,03).

Г. Оташевић