Љубав с Турцима

Ако ишта – Срби нису злопамтила.

Ко год им данас дође – добро је дошао, био он стари савезник па скорашњи непријатељ или давни противник па садашњи добронамерник. Не би они да љуте велике, те им попуштају (тешећи се изреком да тако чине паметнији, а не слабији) и очас промене мишљење, одлуку, резолуцију. Не би да одбију од себе ни мале, па се мире пружајући руку свуда унаоколо.

Кад је тако у „високој политици”, како не би било и у свакодневном животу. И што да Турску као своју мајку у Србију призива муфтија Муамер Зукорлић, кад нашу везу с Турском успостављају и лакше и згодније глумци Бергузар Корел и Халит Ергенц. Нека Сарајеву западњачке звезде Анџелина Џоли и Бред Пит – Београд су обасјале ове оријенталне, ништа мање лепе и сјајне, будећи снажну љубав, нарочито Српкиња, према Турцима (оригиналним).

Као што је обећала, Прва српска телевизија довела је пред своје гледаоце Шехерезаду и Онура,  јунаке серије „Хиљаду и једна ноћ”, увела их у свој студио, извела на улице, повела у кафане. Био је то очекиван потез на крају емитовања популарне истанбулске ТВ саге, примењиван и раније, увек кад су страни медијски продукти на пречац освајали домаће екране и срца овдашња.

Ако је судити по правцу кретања, следећу гледалачку еуфорију могло би да изазове померање на исток. После америчких сапуница седамдесетих и осамдесетих, па затим латиноамеричких теленовела деведесетих, а након ове турске доминације која се на Првој наставља серијом „Кад лишће пада”, могуће је да ће на наше тржиште стићи, рецимо, нешто индијско. Од Холивуда до Боливуда логичан је след. А затим даље, ка Далеком истоку. Кинези су већ међу нама (и по својим радњама с ди-ви-дија гледају серије из домовине), Јапанци имају у сваком погледу изврсну ТВ продукцију.

Тиме би наше комерцијалне телевизије прошириле и ојачале свој рад на пољу образовања. Иако немају ту програмску делатност по себи, несумњиво да овако популарним играним серијама повећавају знања гледалишта о другим културама, подстичу интересовање за туђе националне особености, блиским чине звук и подстичу на разумевање страних језика. Ако ништа друго, телевизија је генерацијама помогла да, уз филмове и серије, са екрана науче енглески језик. Потом су и млади и стари ТВ љубитељи теленовела спонтано проговорили шпански. Сада се бележи повећано интересовање за учење турског...

Не каже се узалуд „Колико језика говориш, толико вредиш”.

Поготово кад је матерњи који се чује на телевизији све искваренији, а онај који се користи у скупинама по ријалити програмима на ивици немуштости.