Горски вијенац је симбол црногорства

Овде није реч о преводу, ни Црногорци га нису тако представили, већ о усклађивању са црногорским правописом и увођењу два нова слова у текст „Горског вијенца”. Нешто, ипак, чини целу ствар смешном. „Горски вијенац” има 17.170 речи а измењено је неких седамдесетак, што би било измена од 0,004 одсто – коментарише за наш лист лингвиста Владо Ђукановић додајући да не очекује да Црногорци сада крену и остала књижевна дела да усклађују по својој норми.

– „Горски вијенац” је симбол црногорства, те им и тај незнатни постатак значи у њиховом „поцрногорчавању”. Због та два слова Његош неће бити већи Црногорац нити мањи Србин – каже Ђукановић и наглашава да му из лингвистичких кругова није познато име Божидара Миличића, приређивача овог дела.

Михаило Шћепановић, доцент на Филолошком факулету у Београду, у изјави за „Политику” је рекао да о овој теми не може да говори бираним речима јер га овим чином Црногорци погађају право у зеницу ока. Он наглашава да је овде реч о лингвистичкој бруци црногорисања српског језика, те читав догађај назива новом монтенегријском одором „Горског вијенца”.

– Реч је очито о поступању по наређењу загребачких твораца црногорске граматике и правописа како би њихови „изуми” заживели на језичком ткиву најзначајнијег српског писца П. П. Његоша. Иначе, књижевни опус владике Рада су, у досадашњој издавачкој историји, приређивали најзначајнији наши лингвисти, од Милана Решетара, Јевте Миловића, Ђузе Радовића, Михаила Стевановића, Радосава Бошковића, и других, до најсавременијег критичког издања „Горског вијенца” у издању ЦИД Подгорица, у припреми професора Радмила Маројевића. Према томе, никоме од поменутих лингвиста великана није пало на памет да у књижевни текст Петра Петровића уноси два новоустановљена црногорска слова, па ће, то „открити” некакав анонимус уз помоћ, нажалост, мог некадашњег професора Новака Килибарде. Бићу стрпљив да сачекам то издање, само из знатижеље да прочитам да ли ће професор Килибарда у предговору остати веран својој сарајевској изјави „да је Његош геноцидан писац”, и да видим нагрђени бисер српске књижевности – рекао је Шћепановић.

М. Сретеновић