Gorski vijenac je simbol crnogorstva

Ovde nije reč o prevodu, ni Crnogorci ga nisu tako predstavili, već o usklađivanju sa crnogorskim pravopisom i uvođenju dva nova slova u tekst „Gorskog vijenca”. Nešto, ipak, čini celu stvar smešnom. „Gorski vijenac” ima 17.170 reči a izmenjeno je nekih sedamdesetak, što bi bilo izmena od 0,004 odsto – komentariše za naš list lingvista Vlado Đukanović dodajući da ne očekuje da Crnogorci sada krenu i ostala književna dela da usklađuju po svojoj normi.

– „Gorski vijenac” je simbol crnogorstva, te im i taj neznatni postatak znači u njihovom „pocrnogorčavanju”. Zbog ta dva slova Njegoš neće biti veći Crnogorac niti manji Srbin – kaže Đukanović i naglašava da mu iz lingvističkih krugova nije poznato ime Božidara Miličića, priređivača ovog dela.

Mihailo Šćepanović, docent na Filološkom fakuletu u Beogradu, u izjavi za „Politiku” je rekao da o ovoj temi ne može da govori biranim rečima jer ga ovim činom Crnogorci pogađaju pravo u zenicu oka. On naglašava da je ovde reč o lingvističkoj bruci crnogorisanja srpskog jezika, te čitav događaj naziva novom montenegrijskom odorom „Gorskog vijenca”.

– Reč je očito o postupanju po naređenju zagrebačkih tvoraca crnogorske gramatike i pravopisa kako bi njihovi „izumi” zaživeli na jezičkom tkivu najznačajnijeg srpskog pisca P. P. Njegoša. Inače, književni opus vladike Rada su, u dosadašnjoj izdavačkoj istoriji, priređivali najznačajniji naši lingvisti, od Milana Rešetara, Jevte Milovića, Đuze Radovića, Mihaila Stevanovića, Radosava Boškovića, i drugih, do najsavremenijeg kritičkog izdanja „Gorskog vijenca” u izdanju CID Podgorica, u pripremi profesora Radmila Marojevića. Prema tome, nikome od pomenutih lingvista velikana nije palo na pamet da u književni tekst Petra Petrovića unosi dva novoustanovljena crnogorska slova, pa će, to „otkriti” nekakav anonimus uz pomoć, nažalost, mog nekadašnjeg profesora Novaka Kilibarde. Biću strpljiv da sačekam to izdanje, samo iz znatiželje da pročitam da li će profesor Kilibarda u predgovoru ostati veran svojoj sarajevskoj izjavi „da je Njegoš genocidan pisac”, i da vidim nagrđeni biser srpske književnosti – rekao je Šćepanović.

M. Sretenović