Српско правосуђе: два корака назад, један напред

Усвајање измена Закона о Високом савету судства (ВСС) први је корак у превазилажењу проблема и недостатака у процесу реформе правосуђа. Како сазнајемо, измене и допуне тог закона биће по хитном поступку стављене на дневни ред заседања Скупштине Србије.

Две измене су кључне – процедура за поступање Високог савета судства по приговорима неизабраних судија и процедура за избор сталних чланова ВСС.

Тек када су, средином прошлог месеца, пред Уставним судом почеле јавне расправе по жалбама неизабраних судија, Министарство правде одлучило је да предложи измене и допуне Закона о ВСС, јер је израчунато да би расправе пред Уставним судом трајале до лета 2012. године, а да притом не би имале никакву правну последицу. На то је, заправо, прва указала „Политика” својим анализама стања. Одмах после наших написа, најављено је да ће се жалбе Уставном суду „претворити” у приговоре Високом савету судства. Одлуке Уставног суда не би обавезивале ВСС да одлучи другачије о избору кандидата, већ би представљале само препоруку да се поново разматра пријава одређеног кандидата.

Међутим, да би Високи савет судства, као што је званично најављено, могао да поступа по приговорима и да разговара са неизабраним кандидатима, за то мора да постоји тачно прописана процедура. До сада су мимо закона прављени преседани, као што је онај са исплатама личних доходака неизабраним судијама, мимо закона, а на препоруку Европске комисије.

Најављене измене Закона о ВСС, али и Закона о судијама, управо су последица критика Европе на резултате и последице реформе правосуђа, а нарочито општег избора судија. Венсан Дежер је рекао да српском правосуђу треба дати времена. До проблема је и дошло због тога што се журило. Тек када се чинило да је све приведено крају, предложене су измене закона, које су морале постојати још на почетку.

Сви челни људи српског правосуђа сложили су се недавно у „Политикиној” рубрици „Тема недеље”, посвећеној реформи судства, да су грешке направљене и да се могу исправити за шест месеци. Уследила је вест о измени Закона о ВСС, после чега је председница ВСС Ната Месаровић поништила своју одлуку из септембра о отпочињању поступка избора сталних чланова ВСС. Затим је оцењено да би ВСС у сталном саставу могао да се конституише, по новом закону, тек у марту следеће године.

Тек тада би стални састав одлучивао о приговорима неизабраних судија, али остаје за сада отворено питање да ли ће садашњи састав, или будући, одлучивати о кандидатима за председнике судова. Обављени су разговори са свим кандидатима, а разговор о кандидатима ће, како сазнајемо, бити на дневном реду данашње седнице Високог савета судства.

Целокупно српско правосуђе сада је у „ве-де стању”, које траје већ 11 и по месеци, безмало годину дана, а по закону је требало да председници буду именовани најкасније крајем марта. Само Врховни касациони суд има председника. Сви остали судови, апелациони, виши, основни, привредни, прекршајни и Управни суд, имају вршиоце функција.

Најављено је да ће бити поновљена целокупна процедура избора судија, али питање је колико је сада оправдано да се то заиста догоди. Чини се да је реформа правосуђа можда тек сада на почетку, иако траје најмање годину и по дана. Нова мрежа судова почела је са радом 1. јануара прошле године и тада је са највиших места речено да ће прави резултати реформе моћи да буду процењени крајем године. То време је дошло, резултати постоје и очекује се да буду саопштени. Остаје питање: пре или после новогодишњих празника?

Александра Петровић