Таксисти против Београда

Усред поднева првог радног дана у недељи, у време када престоница врви од аутомобила и људи, ничим изазвани таксисти су, по ко зна који пут, направили пометњу на саобраћајницама. Њих две, три стотине, од око седам и по хиљада регистрованих, возили су од 12 до 14 сати у протестној колони и носили своје захтеве на адресе надлежних градских и републичких служби. Грађани, већ навикнути на колапсе, само су негодовали не знајући шта је узрок успоравања њиховог планираног ритма, шта је то што их спречава да на време стигну. А на питање да ли знају да протестују таксисти и зашто, одговор већине је био: „Ма какви таксисти, нисам у току. Уопште ме и не интересује шта траже, само немају права да успоравају наш живот”.

Протестовали су и протестују у главном граду разни незадовољници у групама или појединачно. Понекад се чини да група од 200, 300 људи чим се окупи са пуним правом може да заустави живот на централним местима.

Поставља се питање чему служе институције и систем ако тамо није могуће решити проблеме просветара, студента, текстилаца, металаца, трговаца, приватизације, плата, надокнада, отказа, школарина, лажних дојава о бомбама… Да ли било ко себи сме да дозволи луксуз да угрози на било који начин један дан два милиона грађана?

„Крајње је време да се престане са праксом да сви који су незадовољни због нечега блокирају цео град”, поручио је градоначелник Драган Ђилас, а посебно они за које је престоница учинила много тога. Изгледа да је једно синдикално удружење таксиста, и то нерегистровано, погрешило моменат за окупљање и закуцало на отворена врата.

Међу захтевима које су изнели било је изналажење решења за уклањање „дивљака”, а тај проблем увелико је већ у процедури и биће тема скупштинских заседања већ почетком следеће године. Република и град омогућили су такси удружењима да се њихови чланови укључе у рад комисија које ће предлагати допуне и измене прописа о такси службама. На листи са 14 захтева нашао се и један којим траже да град пропише цене такси превоза. Апсурдно, јер када је недавно баш градска управа формирала цене превоза од аеродрома до центра града и приградских насеља и утврдила пет тарифа, највећи део таксиста се побунио. И како сада да се прописују цене?
Затражили су укидање попуста на телефонске позиве, а опет већина удружења тврди да без те погодности муштерија не би ни било. управо је умањење рачуна за 20 или 30 одсто главни мамац у ова кризна. Чак 70 одсто вожњи се наручи преко телефона, па сваког дана на тај начин стигне неколико стотина позива више. Коначно, зар су таксисти заборавили да су попусте укидали па онда, брже боље, враћали.

Нико не брани таксистима да се боре за нека своје права, да преговарају са удружењима. Јасно је да не могу да траже да они који испуне све услове не смеју да добију лиценцу.

И извесно је да  апсолутно нико нема дозволу да малтретира Београд!