Асанж на условној слободи

Према извештајима агенција

Лондон, Њујорк – Високи суд у Лондону одбацио је јуче жалбу британског тужилаштва на одлуку о пуштању на условну слободу Џулијана Асанжа, оснивача сајта „Викиликс”, пренели су светске агенције. Вестминстерски суд је у уторак донео одлуку о пуштању Асанжа на слободу уз кауцију од 200.000 фунти, при чему се на ту одлуку у име Шведске жалило британско тужилаштво које тражи Асанжово изручење због истраге о наводном сексуалном насиљу и силовању.

Асанж (39), који је ухапшен 7. децембра у Лондону на основу Интерполове потернице издате на захтев Шведске, одбацује ове оптужбе шведских власти и тврди да је цео процес политички мотивисан због тога што његов сајт „Викиликс” од 28. новембра објављује поверљиве депеше америчких дипломата, што је изазвало жестоке критике САД и њених савезника.

С друге стране Атлантика, дневни лист „Њујорк тајмс” објављује да амерички савезни тужиоци, који настоје да изграде случај против Џулијана Асанжа, сада траже доказе било каквог тајног договора у његовим ранијим контактима са војним аналитичаром који је осумњичен за одавање информација.

Званичници Министарства правде покушавају да открију да ли је Асанж охрабривао или, чак, помогао војнику Бредлију Менингу да из владиних компјутера извуче поверљива документа војске и Стејт департмента. Ако је било тако, у министарству верују да би Асанжа могли да оптуже за заверу, а не да га третирају само као пасивног примаоца докумената која је касније објавио.

Међу материјалима које тужиоци проучавају јесте и онлајн „чет лог” у којем је Менинг наводно тврдио да је директно комуницирао са Асанжом, користећи шифровани интернет конференцијски сервис, док је Менинг копирао владине фајлове. Менинг је, наводно, рекао и да му је Асанж дао приступ серверу да би могао да пребаци фајлове „Викиликсу”.

Откако је „Викиликс” ове године почео да објављује поверљива документа америчке владе, министарство правосуђа се труди да нађе начин да Асанжа оптужи за кривично дело. Између осталог, проучено је више статута који као кривично дело одређују ширење рестриктивних информација под одређеним условима, као што су Закон о шпијунажи из 1917. и Закон о компјутерским крађама и злоупотребама из 1986.

Иако су их досад користили против оних који одају информације и против хакера, тужиоци никада нису успешно гонили примаоца процурелих информација који их је пренео другима, пошто је то активност која може да потпада под Први амандман америчког устава и његову снажну заштиту слободе говора и штампе.

Према писању „Њујорк тајмса”, људи упознати са целим случајем кажу да су у Министарству правде САД привучени могућношћу да суде Асанжу као учеснику завере, јер су под великим притиском да од њега направе „пример који ће одвратити будућа масовна цурења електронских докумената преко Интернета”. Осим тога, тако би се избегло непријатно питање за амерички администрацију о томе зашто не суде медијима и новинарима који, такође, откривају информације за које влада каже да треба да остану тајна.

С. Р.