Ечки шаран за славску трпезу

Зрењанин – На језерима Рибарског газдинства „Ечка” ухватио се дебео лед. Температуре су већ данима испод нуле, а изнад „стаклених” површина брије кошава. Ипак, током целе ове године на једном од највећих европских рибњака није било тако живо као протекле недеље, уочи Светог Николе када је код Срба риба најтраженија.

Камиони, најчешће са регистарским ознакама из целе земље и са базенима за превоз рибе, долазе и одвозе производ за којим је тренутно права помама. Док још није било сувомразице буцмасти шарани и толстолобици су пресељени у такозване зимовнике, мања језера која личе на олимпијска пливалишта. Сада рибари у дубоким чизмама забацују у њих мреже и привлаче рибу ка обали како би је припремили за транспорт. Издалека они личе на бурлаке на Волги док вуку царске лађе, са слика бриљантних руских сликара. Да нису ниске температуре и да не шиба жесток ветар све би било идилично. – Раније нам је било још теже и кампања излова био је најнапорнији посао током године. Сада је ипак лакше јер и овде напредује технологија. Тако су набављена два специјална италијанска утоваривача која из хладне воде ваде рибу, измере је дигиталним вагама и одмах утоваре купцу, коментаришу ечански аласи.

„Миланези”, како радници зову своја нова техничка помагала, нису једини знакови опоравка великог рибарског газдинства. Оно се, недавним добијањем сертификата, након 20 година вратило на европско тржиште, а има и сва одобрења за извоз у Русију. Директор „Ечке” Ненад Радуловић вели да је овде боравила комисија Европске уније из Даблина и уверила се у квалитет ечанског шарана, али и у производне стандарде који задовољавају строге критеријуме.

Ечански шаран је познат европском тржишту и његов узгој је овде традиција дужа од једног века. О томе сведоче и минијатурни вагони на уској прузи која је некад давно постављена да се риба транспортује између малих језера за мрешћење, подизање млађи и презимљавање. Овдашња велика језера се протежу на хиљадама хектара и вероватно у томе лежи тајна квалитета овдашње рибе. Овде она у великом проценту узима биљну храну. Странци кажу да се ечански шаран, кад се једе, „може листати” и за разлику од других није мљецав и има масти три до четири одсто, а други и до 15 процената. То се изузетно цени.

Прича о шарану у средњем Банату има посебан значај. Рецимо, у општини Сечањ његов тов би требало да буде главна грана привреде, јер рибњаци се шире из дана у дан. Овде је изграђена и фабрика хране за рибе, а у припреми су и прерађивачки капацитети. Ненад Радуловић вели да је за наше рибњаке извоз атрактиван због цене која је на иностраном тржишту виша за 30 процената, али да ни домаће тржиште није за занемаривање и оно се полако буди. – Ми смо још далеко од тога да се на породичним трпезама риба нађе најмање два пута недељно, што је правило у развијеним земљама. Потрошња рибе код нас је везана за верске свечаности. Ми побољшамо продају оне године када се више слава уклопи у период поста. Када би конзумација рибе постала стална навика домаће тржиште не би могла да покрије производња свих наших рибњака. Цена шарана у Европи у малопродаји креће се од четири до девет евра. Ту, наравно, важну улогу игра и стандард. Ми ту не постижемо толике ефекте због трошкова превоза, каже Радуловић

Најважније је да се велики произвођач рибе смештен између Тисе и Бегеја поново пробудио. Са неких 500 килограма рибе по хектару из кризних времена, сада се из истог језера и површине излови 2,3 тоне шарана.

 Некад су се ечанским шараном гостили на дворовима богате властеле, а ускоро ће се појавити у супермаркетима по европским градовима. Извоз у Словачку и Аустрију већ је договорен.

Зима не одустаје и лед је захватио сва језера. Ако потраје аласи у дугачким кабаницама ће морати да буше отворе на замрзнутим површинама. Рибе се умире, али треба им кисеоник.

Ђуро Ђукић