Босанска тапкања

Пре непуних 11 година међународна заједница донела је мир у БиХ, а затим тој земљи ставила на располагање огроман војни и дипломатски потенцијал, уз велика материјална средства. У протеклом периоду јавност је, и домаћа и страна, убеђивана у велике ефекте и напредак који је БиХ, у сваком погледу, обезбедио приближавање европским интеграцијама у политичком и војном погледу.
После општих избора који би требало да донесу пуну самосталност домаћим властима уз тек саветодавну улогу представника Европске уније, Брисел има озбиљан разлог да се запита који су стварни ефекти уложеног труда. Забринутост је исказана још током предизборне кампање чија је реторика подсећала на ону деведесетих година прошлог века која је претходила рату. Причало се о угрожености народа, о превазиђености Дејтонског споразума, о потреби "укидања РС као геноцидне творевине" и стварања државе са јаком централном влашћу – наравно у Сарајеву. То је понављано на скуповима свих бошњачких странака. Из Бањалуке су поручивали да се Дејтонски споразум мора и даље поштовати јер је то гарант мира, да Срби не прихватају унитарну државу, а тиме ни укидање РС, јер се зна како би у том случају прошли. Хрватске странке су своју изборну кампању градиле на "тјескобама у Федерацији" и садашњој доминацији бошњачког народа, због чега су понављали причу о потреби формирања трећег (хрватског) ентитета.

Грађани су, заборављајући на економско стање у земљи, опште сиромаштво и незапосленост, аплаудирали поменутим изјавама, а из Канцеларије високог представника (ОХР) поручивали су да се реторика ублажи јер ће сада изабрани преузети пуну одговорност за судбину земље. Уз незадовољство великог дела политичких снага умешале су се и неке верске заједнице да би на крају добили врх пирамиде нове власти – трочлано Председништво чије су политичке опције потпуно супротстављене, чиме се отвара питање  – може ли колективни шеф државе у тој ситуацији уопште функционисати? Небојша Радмановић (СНСД) долази са најчистијим рачунима – инсистираће, како каже, на законитости, поштовању Дејтонског споразума и очувању РС – мање од тога он и његова странка не желе, нити могу да траже у било каквим преговорима. Не прихватамо унитарну државу јер се зна како би у том случају Срби прошли – данас Хрвати, а сутра би били на реду Срби, став је СНСД.

Силајџић који је пре неколико месеци спречио доношење уставних измена које су већ биле усаглашене у "победничкој" изјави каже да ће инсистирати на решењима да "грађанин буде носилац суверенитета а не етничке групе", што је супротно ставу званичне Бањалуке, па и хрватских представника. Највећи проблем, међутим, представља избор Жељка Комшића (СДП) што изнова компликује односе у БиХ, а посебно у Федерацији. "Победу су му донели нехрватски гласови", тврде у ХДЗ, што је и био циљ СДП, "чиме је његов легалитет под знаком питања, јер иза њега нити стоје, нити ће стајати хрватско бирачко тијело".

У сваком случају, пред новим властима ентитета и државних органа стоје озбиљни проблеми. У проблемима ће се наћи и званични Брисел који ће вероватно одустати од најављеног укидања ОХР-а . Препустити земљу домаћим, новоизабраним властима можда је до јуче изгледало могуће, а данас је то под великим знаком питања.