Bosanska tapkanja

Pre nepunih 11 godina međunarodna zajednica donela je mir u BiH, a zatim toj zemlji stavila na raspolaganje ogroman vojni i diplomatski potencijal, uz velika materijalna sredstva. U proteklom periodu javnost je, i domaća i strana, ubeđivana u velike efekte i napredak koji je BiH, u svakom pogledu, obezbedio približavanje evropskim integracijama u političkom i vojnom pogledu.
Posle opštih izbora koji bi trebalo da donesu punu samostalnost domaćim vlastima uz tek savetodavnu ulogu predstavnika Evropske unije, Brisel ima ozbiljan razlog da se zapita koji su stvarni efekti uloženog truda. Zabrinutost je iskazana još tokom predizborne kampanje čija je retorika podsećala na onu devedesetih godina prošlog veka koja je prethodila ratu. Pričalo se o ugroženosti naroda, o prevaziđenosti Dejtonskog sporazuma, o potrebi "ukidanja RS kao genocidne tvorevine" i stvaranja države sa jakom centralnom vlašću – naravno u Sarajevu. To je ponavljano na skupovima svih bošnjačkih stranaka. Iz Banjaluke su poručivali da se Dejtonski sporazum mora i dalje poštovati jer je to garant mira, da Srbi ne prihvataju unitarnu državu, a time ni ukidanje RS, jer se zna kako bi u tom slučaju prošli. Hrvatske stranke su svoju izbornu kampanju gradile na "tjeskobama u Federaciji" i sadašnjoj dominaciji bošnjačkog naroda, zbog čega su ponavljali priču o potrebi formiranja trećeg (hrvatskog) entiteta.

Građani su, zaboravljajući na ekonomsko stanje u zemlji, opšte siromaštvo i nezaposlenost, aplaudirali pomenutim izjavama, a iz Kancelarije visokog predstavnika (OHR) poručivali su da se retorika ublaži jer će sada izabrani preuzeti punu odgovornost za sudbinu zemlje. Uz nezadovoljstvo velikog dela političkih snaga umešale su se i neke verske zajednice da bi na kraju dobili vrh piramide nove vlasti – tročlano Predsedništvo čije su političke opcije potpuno suprotstavljene, čime se otvara pitanje  – može li kolektivni šef države u toj situaciji uopšte funkcionisati? Nebojša Radmanović (SNSD) dolazi sa najčistijim računima – insistiraće, kako kaže, na zakonitosti, poštovanju Dejtonskog sporazuma i očuvanju RS – manje od toga on i njegova stranka ne žele, niti mogu da traže u bilo kakvim pregovorima. Ne prihvatamo unitarnu državu jer se zna kako bi u tom slučaju Srbi prošli – danas Hrvati, a sutra bi bili na redu Srbi, stav je SNSD.

Silajdžić koji je pre nekoliko meseci sprečio donošenje ustavnih izmena koje su već bile usaglašene u "pobedničkoj" izjavi kaže da će insistirati na rešenjima da "građanin bude nosilac suvereniteta a ne etničke grupe", što je suprotno stavu zvanične Banjaluke, pa i hrvatskih predstavnika. Najveći problem, međutim, predstavlja izbor Željka Komšića (SDP) što iznova komplikuje odnose u BiH, a posebno u Federaciji. "Pobedu su mu doneli nehrvatski glasovi", tvrde u HDZ, što je i bio cilj SDP, "čime je njegov legalitet pod znakom pitanja, jer iza njega niti stoje, niti će stajati hrvatsko biračko tijelo".

U svakom slučaju, pred novim vlastima entiteta i državnih organa stoje ozbiljni problemi. U problemima će se naći i zvanični Brisel koji će verovatno odustati od najavljenog ukidanja OHR-a . Prepustiti zemlju domaćim, novoizabranim vlastima možda je do juče izgledalo moguće, a danas je to pod velikim znakom pitanja.