Ген сло­бо­до­у­мља

Слободоумље се делимице скрива у генима, обелоданили су истраживачи с два америчка универзитета – Харварда и Сан Дијега. На идеолошко опредељење некога (у најширем смислу) не упливишу само друштвене (не)прилике, већ и облик гена-пријемника (рецептор) за хормон допамина, назван DRD4. 

Учесници подсећају да је у несвакидашњем истраживању први пут препозната посебна „наследна јединица” која извесне људе чини природно склоним неким политичким погледима. Шта ће на то рећи српски посланици и политичари који се ни око чега непрекидно гложе?

У „Часопису за политику”, који издаје угледна издавачка кућа „Кембриџ јуниверсити прес”, саопштени су налази за 2.000 појединаца обухваћених испитивањем јавног здравља. После усклађивања наследних података с неком врстом карте друштвеног повезивања испитаника, научници су показали да су имаоци особених умножака гена DRD4 били више наклоњени либералним погледима као одрасли. Под условом да су се у младим данима навелико дружили!

Мрежа пријатеља

Хемијска твар допамин, коју излучује човечји организам у улози преносиоца нервних порука (неуротрансмитер), утиче на мождана збивања што надзиру кретање, одзив на разноврсна осећања и способност доживљавања задовољства и бола. Али, истовремено, учествује у својеврсном надметању две жлезде са унутрашњим лучењем: понаша се као хормон који ствара хипоталамус да би онемогућио излучивање хормона пролактина из хипофизе.

Претходна изучавања су установила везу између поменутог облика реченог гена и душевних одлика личности чије се владање повезује с политичким либерализмом. На основу тога предводник истраживања Џејмс Фаулер, професор политичких наука и медицинске генетике на Калифорнијском универзитету у Сан Дијегу, претпоставља да би ова „наследна јединица” могла више да буде од користи с тачке гледишта пријатељства, јер такви појединци лако успостављају веома богате везе.

Слободоумни поглед на свет је, према мишљењу америчких научника, плод међуделовања два пресудна чиниоца – наследних склоности и друштвених околности (мрежа пријатеља у младости). И не зависи од тога којем народу, вероисповести, полу, култури или животној доби неко припада.

Џејмс Фаулер упозорава да друштвена средина и институционално устројство нису довољни да потпуно објасне нечије политичко опредељење и веровање, у разматрање се морају узети и гени. Речени налази указују да политичко удруживање није утемељено само на врсти друштвеног искуства људи. Зато се очекује да научници почну да приљежно изучавају могућу везу између биологије и (друштвене) средине.

Властодржачки краћи

А можемо ли на време препознати будућег властодршца?

Судећи према истраживању на Јеврејском универзитету у Јерусалиму из 2008. године, одговор би требало да буде потврдан. Одгонетка се делом крије у генима. Израелски истраживачи су пронашли тајну везу између „наследне јединице” чија је ознака AVPR-1 и немилосрдног понашања. Послужили су се познатом економском вежбом, познатом под именом „диктаторска игра”, да разоткрију да ли је неко дарежљив или грамзив.

Одлучили су, дакле, да ближе осмотре ген AVPR-1, за који је одраније познато да ствара пријемнике (рецептори) у мозгу за препознавање вазопресина, хормона умешаног у човекољубље и даривање. Претходни налази на преријским волухарицама, врсти глодара, показали су да је он битан за одржавање живота у чврсто повезаним чопорима.

И само по себи наметнуло се питање: да ли разлике у испољавању дотичних рецептора раздвајају људе на мање и више дарежљиве?

У потрази за одговором испитали су узорке ДНК више од 200 високошколаца, пре него што су их замолили да одиграју „диктаторску игру”, чији назив нису саопштили да не би утицали на играче. Необично истраживање обелоданило је да владање и пол испитаника нису ни у каквој спрези.

Али уочено је нешто веома занимљиво: поменута „наследна јединица” AVPR-1 краћа је код себичних!