Gen slo­bo­do­u­mlja

Slobodoumlje se delimice skriva u genima, obelodanili su istraživači s dva američka univerziteta – Harvarda i San Dijega. Na ideološko opredeljenje nekoga (u najširem smislu) ne uplivišu samo društvene (ne)prilike, već i oblik gena-prijemnika (receptor) za hormon dopamina, nazvan DRD4. 

Učesnici podsećaju da je u nesvakidašnjem istraživanju prvi put prepoznata posebna „nasledna jedinica” koja izvesne ljude čini prirodno sklonim nekim političkim pogledima. Šta će na to reći srpski poslanici i političari koji se ni oko čega neprekidno glože?

U „Časopisu za politiku”, koji izdaje ugledna izdavačka kuća „Kembridž juniversiti pres”, saopšteni su nalazi za 2.000 pojedinaca obuhvaćenih ispitivanjem javnog zdravlja. Posle usklađivanja naslednih podataka s nekom vrstom karte društvenog povezivanja ispitanika, naučnici su pokazali da su imaoci osobenih umnožaka gena DRD4 bili više naklonjeni liberalnim pogledima kao odrasli. Pod uslovom da su se u mladim danima naveliko družili!

Mreža prijatelja

Hemijska tvar dopamin, koju izlučuje čovečji organizam u ulozi prenosioca nervnih poruka (neurotransmiter), utiče na moždana zbivanja što nadziru kretanje, odziv na raznovrsna osećanja i sposobnost doživljavanja zadovoljstva i bola. Ali, istovremeno, učestvuje u svojevrsnom nadmetanju dve žlezde sa unutrašnjim lučenjem: ponaša se kao hormon koji stvara hipotalamus da bi onemogućio izlučivanje hormona prolaktina iz hipofize.

Prethodna izučavanja su ustanovila vezu između pomenutog oblika rečenog gena i duševnih odlika ličnosti čije se vladanje povezuje s političkim liberalizmom. Na osnovu toga predvodnik istraživanja Džejms Fauler, profesor političkih nauka i medicinske genetike na Kalifornijskom univerzitetu u San Dijegu, pretpostavlja da bi ova „nasledna jedinica” mogla više da bude od koristi s tačke gledišta prijateljstva, jer takvi pojedinci lako uspostavljaju veoma bogate veze.

Slobodoumni pogled na svet je, prema mišljenju američkih naučnika, plod međudelovanja dva presudna činioca – naslednih sklonosti i društvenih okolnosti (mreža prijatelja u mladosti). I ne zavisi od toga kojem narodu, veroispovesti, polu, kulturi ili životnoj dobi neko pripada.

Džejms Fauler upozorava da društvena sredina i institucionalno ustrojstvo nisu dovoljni da potpuno objasne nečije političko opredeljenje i verovanje, u razmatranje se moraju uzeti i geni. Rečeni nalazi ukazuju da političko udruživanje nije utemeljeno samo na vrsti društvenog iskustva ljudi. Zato se očekuje da naučnici počnu da prilježno izučavaju moguću vezu između biologije i (društvene) sredine.

Vlastodržački kraći

A možemo li na vreme prepoznati budućeg vlastodršca?

Sudeći prema istraživanju na Jevrejskom univerzitetu u Jerusalimu iz 2008. godine, odgovor bi trebalo da bude potvrdan. Odgonetka se delom krije u genima. Izraelski istraživači su pronašli tajnu vezu između „nasledne jedinice” čija je oznaka AVPR-1 i nemilosrdnog ponašanja. Poslužili su se poznatom ekonomskom vežbom, poznatom pod imenom „diktatorska igra”, da razotkriju da li je neko darežljiv ili gramziv.

Odlučili su, dakle, da bliže osmotre gen AVPR-1, za koji je odranije poznato da stvara prijemnike (receptori) u mozgu za prepoznavanje vazopresina, hormona umešanog u čovekoljublje i darivanje. Prethodni nalazi na prerijskim voluharicama, vrsti glodara, pokazali su da je on bitan za održavanje života u čvrsto povezanim čoporima.

I samo po sebi nametnulo se pitanje: da li razlike u ispoljavanju dotičnih receptora razdvajaju ljude na manje i više darežljive?

U potrazi za odgovorom ispitali su uzorke DNK više od 200 visokoškolaca, pre nego što su ih zamolili da odigraju „diktatorsku igru”, čiji naziv nisu saopštili da ne bi uticali na igrače. Neobično istraživanje obelodanilo je da vladanje i pol ispitanika nisu ni u kakvoj sprezi.

Ali uočeno je nešto veoma zanimljivo: pomenuta „nasledna jedinica” AVPR-1 kraća je kod sebičnih!