Сви министри су грешили

Свака утврђена неправилност и сваки пропуст из извештаја има свој значај, као и одређену правну тежину. Овако у разговору за „Политику” генерални државни ревизор Радослав Сретеновић одговара на питање у чијем дворишту има највише пропуста. И даље избегавајући да спомене име било ког министра, Сретеновић истиче да су за учињене пропусте предвиђене одговарајуће казне.

– Нисам сада у ситуацији да кажем и да одговорим прецизно на питање. Нисмо дужни да сада ценимо колика је висина казни и правна тежина утврђених неправилности.

Како сте прошле године могли, а сад не можете?

Моћи ћу, али када направимo детаљну анализу, када сакупимo све чињенице, као и прошле године, па кажемo да неко министарство има неправилности за које су прописане те и те казне и за то, а по Закону о Државној ревизорској институцији подносимo такве и такве пријаве. И тек када оценимo да у неком министарству има елемената за покретање поступака то значи да су та одговорна лица највише кршила закон.

То значи, тек за 45 дана?

Не. То што смо обавестили кориснике буџетских средства да у року од 45 дана отклоне неправилности не утиче на предузимање наших мера. Без обзира на то да ли ће пропусти бити отклоњени или не. Уколико не буду отклоњени ни после 45 дана, предузећемо друге законске мере. Тих 45 дана не утиче на поступке које ћемо ми покренути, тимправника већ сагледава основe за покретање пријава. Већ у току следеће недеље, након анализе, знаћемо код ког су министарства уочене највеће неправилности. Зато сада то не могу да кажем, али могу да кажем да код свих има неправилности.

Ако се листањем вашег извештаја види да је највише подебљаних реченица и замерки у извештају министарстава рада, пољопривреде и просвете да ли може да се каже да су и неправилности ту највеће?

Једино ако ви као критеријум узмете да подебљана слова представљају неправилности у раду. У поменутим министарствима је највише расхода ревидирано.

Хоћете да кажете да та три министарства највише учествују у расподели буџета?

Тако је.

И то не може да буде никакав индикатор?

Не. Али, код скоро свих министарстава је кршен Закон о јавним набавкама, на пример. Ево, ја ћу следеће недеље знати које министарство има највише неправилности.

Има ли основа да ове године поднесете кривичну пријаву?

Сагледавају се налази, тешко је сада рећи да ли основа за то има или нема. Не желим да обмањујем јавност, то су озбиљне ствари. Бићете благовремено обавештени о томе.

Можете ли да кажете где има најмање неправилности, ако не можете да истакнете где их има највише. У извештају је најмање замерки на рачун Министарства омладине и спорта и Министарства науке.

Сами сте већ рекли. То је тако.

А можемо ли онда да кажемо да ако су 2008. године министри „падали” на ћевапима да су ове године пали на пробијању лимита на рачуну за мобилне телефоне и боновима за гориво?

Не. Могу само да кажем да у министарствима није спроведен поступак јавне набавке у складу за законом. Не могу да кажем да су министри падали.

За бонове за гориво?

Не само за бонове. У извештају се наводи пример изградње Геронтолошког центра у Ваљеву где је уплаћенаванс извођачу и закључени уговори. А реч је о покретању јавне набавке по хитном поступку.

А радови су почели тек после девет месеци?

Тако је. То је основна замерка. Нисмо се уверили у неопходност хитности поступка.

Колико је симптоматично то што је два пута предузећу „Ратко Митковић Дедиње” поверен посао мимо закона о јавним набавкама? Једном у случају геронтолошког центра у Ваљеву, који сте споменули, а други пут у Алексинцу.

И тај геронтолошки центар је рађен по хитном поступку. Носилац тог посла јесте Министарство рада и социјалне политике. Ми смо утврдили да није испоштован Закон о јавним набавкама.

И зграда за геронтолошки центар у Деспотовцу купљена је од извесног Братислава Трифуновића директном погодбом?

Тачно је да је тај објекат за потребе збрињавања старих и одраслих лица набављен директном погодбом. Дирекција за имовину прикупљала је све сагласности. Утврдили смо да је та набавка била у супротности са Законом о средствима у својини Републике Србије.

И каква је казна за то дело?

То су казне за прекршаје. Ми смо се у извештају само позвали на пропис, а сада у сваком министарству сагледавамо има ли основа за покретање поступка.

Министарство пољопривреде је са „Хјулит Пакардом”, на пример, потписало уговор који за 30 одсто премашује суму која је планирана Законом о буџету?

Реч је о томе да су преузете обавезе без обезбеђених средстава у буџету. Уговор прелази две буџетске године, али су буџетом предвиђена одређена средства, али је уговор закључен на већи износ. Значи, преузета је већа обавеза него што је то дозвољено, чиме се крши члан 35. Закона о буџетском систему.

И шта каже члан 35 тог закона?

Прописује да нико не може да преузме већу обавезу него што је то дозвољено Законом о буџету.

Као грешке се свуда понављају јавне набавке и то што интерна ревизија није у потпуности успостављена, бонови за гориво који су набављани без уговора, прекорачени лимити за мобилне телефоне…

…уговори о делу, пренамена средстава с једне ставке у буџету на другу, исплата рада у радним групама, непописивање имовине… Десетак неправилности је можда заједничко за све кориснике.

Интересантно је да се нису понављале претходне грешке с ћевапима, односно да су министри сада уредно правдали трошкове репрезентације.

Ми смо то контролисали, али се такве грешке нису понављале. Значи да су те препоруке уважили.

Колико се одговорност надлежних у трошењу новца буџетских корисника побољшала у односу на претходну годину?

Не можемо упоређивати резултате из 2008. и 2009. године јер су велике разлике у обухвату ревизије.

Да ли Вам је апсурдно што је Министарство рада кршило Закон о раду, а Министарство финансија није правилно исказало минус у државној каси?

(Смех) У надлежности Министарства рада јесте Закон о раду и практично у њиховој надлежности је и да подноси пријаве за кршење тог прописа.

Како се догодило да је дефицит у буџету, у ствари, био мањи од исказаног. Где су се „сакриле” те четири милијарде?

Није тај новац био сакривен. Налазио се у Фонду за подстицај развоја пољопривредне производње који је у 2009. години пословао преко наменског рачуна у оквиру консолидованог рачуна Трезора. Првобитно није био исказан у завршном рачуну буџета, али је у поступку ревизије тај пропуст отклоњен.

Министарка Диана Драгутиновић није желела да коментарише тај налаз јер каже да извештај није још видела.

Сигурно да није, треба јој веровати.

Да ли сте били под било каквом врстом притиска док сте писали овај извештај?

Не. Ни с једне стране, ни од било ког министра, нити било кога другог. Сву документацију, доказе и све што нам је било потребно добијали смо од корисника буџетских средства. Сарадња је била коректна јер су схватили да нисмо дошли само да тражимо неправилности него да можемо и да дамо неке савете, а да не угрозимо своју независност. Неке неправилности су отклоњене у поступку ревизије.

Аница Николић