Чварци скупљи од бифтека

Од нашег сталног дописника

Загреб – Некадашњи узгредни производ свињокоља који заређају баш у ове зимске дане – чварци – последњих година постао је у Хрватској луксузна роба. Не само по цени, већ ако га уопште нађете. Зато му је цена и отишла у небо под облаке, јер чварци су увек – тек чварци. Нема ту посебне мудрости, добри су ако је добра (природно храњена) и свиња од чијих отпадака сланине и сала се и топе.

А тих отпадака, изгледа, има све мање, јер ово индустријско доба све уме да самеље и искористи у ко зна какве све специјалитете – посебне кобасице, мирисне виршле, паштете...

Све у свему, многе месаре и професионални месари их више и не производе, а претежно су се задржали у породичној мануфактури, где се обради понека свиња за властите потребе, па за тржиште једва да нешто и преостане. Традиција се, наравно, задржала највише у Славонији, одакле је дошла идеја да се, на пример, попут кулена заштите као домаћи бренд с географским пореклом под називом – славонски чварци.

Код произвођача у Славонији они нису скупи, углавном им је цена 20–25 куна по килограму (до 3,5 евра), али како посредством накупаца „путују” даље она расте, па у градовима средње и западне Хрватске достиже и пет до седам пута вишу од откупне.

Они сувљи, исцеђени или стиснути, како их у Хрватској зову, на загребачким пијацама ових дана се продају за 90 куна за килограм (скоро 12,5 евра), а у Карловцу 120 куна (преко 16 евра). Они најтањи, као листићи, и 140 куна, односно 19 евра. Масни чварци у трговинама („Конзум” и „Меркатор”) коштају 120 куна.

Тако чварци сада постижу необичан тржишни парадокс: некада најјефтинији нуспродукт обраде свиња двоструко је скупљи од најскупљих врста меса попут, на пример, бифтека који кошта 50–60 куна за килограм, а достиже цену најскупљег сухомеснатог специјалитета славонског кулена, који углавном кошта 130 куна и скупљи је од квалитетног пршута.

Занимљиво је да тражња за овим производом не опада, али већи произвођачи меса нису расположени за његову производњу. Тако код једног од највећих месних произвођача „Фиолић”, који има меснице по целој Хрватској, кажу да не производе чварке, јер немају сланине (ваљда се све претвара у неке друге производе), а престали су да их производе и у загорској месној индустрији „Мраз”.

Како потражња за њима не јењава, посебно када дођу ови хладни зимски дани, трговци су се досетили па увозе чварке и из Аустрије, али није то оно право. Осећа им се по укусу да су од „индустријских” свиња, и то још уз високу цену.

Љубитељи чварака се, међутим, не предају, па су спремни да плате и више него за најскупље сухомеснате специјалитете, због чега и овако скупоцени брзо нестају с пијачних тезги.

Добри познаваоци овог производа кажу да реална цена чварака не би смела да пређе 20–25 куна, баш онолико колико их цене приватни произвођачи по славонским селима. Један од њих, Стјепан Вусић, ових дана у загребачким медијима о томе каже: „За килограм чварака потребно је око осам килограма сала које не кошта више од три до четири куне по килограму. Лако је израчунати.”