Штете које нанесу животиње

Љубитељи животиња и они који их држе често заборављају да њихови љубимци могу да нанесу штету суседима. Одговорност за штету коју учине животиње сноси власник, када су у питању домаће животиње. Штета може ићи од обичног узнемиравања и ремећења кућног реда па до оштећења имовине или угрожавања здравља, чак и живота.
Наши прописи не регулишу посебно питање ових штета већ се примењују прописи који важе за штете уопште и за штете од опасне ствари. Домаће животиње саме по себи нису опасна ствар, међутим, у одређеним околностима могу бити. Одговор на питање да ли је нека животиња опасна ствар даје судска пракса у сваком конкретном случају. Тако је став судске праксе да штета настала од уједа пса представља штету од опасне ствари. Разликовање да ли је штета настала од животиње као опасне ствари битно је због утврђивања одговорности за накнаду штете.

Правило је да за штету од животиње одговара онај ко је држи, сем уколико докаже да је предузео све што је потребно за чување и надзор. Држалац се ослобађа и у случају ако је штета настала кривицом неког другог лица или самог оштећеног. Међутим, када се животиња третира као опасна ствар, држалац животиње ће бити одговоран по принципу објективне одговорности. Ако се утврди да није опасна ствар, држалац ће бити одговоран само у случају ако није применио уобичајене мере чувања и заштите.

Онај ко држи опасну животињу у стану или дворишту без надзора или без заштитних средстава може да буде одговоран за прекршај ако се ради о животињи која може да престраши пролазнике или суседе или да им нанесе телесне повреде. За прекршај није потребно да дође до престрашивања или повреде већ само да су животиње необезбеђене а постоји могућност да доведу до престрашивања и повреде. Такав ће бити случај ако пса, на пример вучјака, пит була или добермана, приликом шетње држите без узице или без заштићене њушке – тада кршите прописе и права других лица на мирно пролажење и без страха.

Дивља животиња је увек опасна ствар, тако да је за штету коју она учини одговорно лице које је држи. Ако се ради о заштићеним животињама у ловиштима, одговорност сноси власник, тј корисник ловишта.

Штета може да настане на имовини, када животиње пређу на туђи посед и направе штету на стварима или на одећи или стварима које пролазник носи у руци. У случају телесне повреде, штета се састоји у наношењу физичког бола изазваног телесном повредом или психичког, тј. душевног бола због умањења животне активности, наружености до које може доћи услед ожиљака који остају (на пример, на лицу од уједа пса) и претрпљеног страха приликом напада од стране животиње или страха због могућих последица. Накнада штете због заплашивања може да се тражи у случају да је то довело до озбиљних здравствених проблема, код особа са слабим срцем, рецимо, или код мале деце која могу да претрпе психичке последице.

Међутим, животиње које се држе у стану могу да причине штету и у смислу штетних имисија које подразумевају прављење буке ноћу или у време дневног одмора, смрад који смета суседном стану, нечистоћа у лифтовима и ходницима и другим заједничким деловима зграде. Власници животиња су често у сукобу са суседима којима то смета, мада има и ситуација да они који не воле животиње измишљају сметње и онда када их заиста нема.

У међусобним односима у згради потребна је толеранција и поштовање како права љубитеља животиња, тако и права осталих на миран сан и несметано коришћење свога стана и заједничких делова зграде. Сметње могу да праве не само пси који лају ноћу већ и птице чије кавезе власници износе лети у цик зоре на терасу или прозор и које буде и оне који би у то време да спавају. Није редак случај да се у градским срединама нађе и понеки петао који омета ноћни мир и који, на крају, заврши у нечијем лонцу. Међутим, оно што је јако опасно и што може да изазове такође велику штету, јесте решавање проблема, насталих због туђих животиња, на своју руку, било да се ради о штети коју у том случају може да претрпи држалац животиње, или о случајној штети коју претрпи треће лице.