Некад на санкама, сада на два точка

Београдски мотоциклисти су се потрудили да и ове године санке Деда Мразу замене брзим двоточкашима и стигну до малишана и обрадују их даровима.

– Почело је 2005. године када смо на Интернету основали форум бајкера, који данас дневно посети више од хиљаду особа, а има укупно око 14.000 регистрованих чланова. Уследило је и упознавање, 2007. године дошли смона идеју да кренемо у Сремчицу, деци из Дома за омладину ометену у развоју. Организовали смо се прикупили паре за поклоне и на минус пет степени нас педесетак је пошло пут дечјег дома. Ту еуфорију и радост деце, али и нашу, када смо стигли са пакетићима, тешко је описати. Можда најбоље говори чињеница да смо решили да их осим за Нову годину убудуће редовно посећујемо и за Ускрс.

Већ следеће године на Тргу Николе Пашића испред Скупштине града Београда било је 100 бајкера одевених у костиме Деда Мраза.

– Проширили смо нашу акцијуи на дом у Кулинама, а нашим стопама су кренули и мотоциклисти из Зрењанина, Темерина, а жеља нам је да се прошири на целу Србију – каже наш саговорник.

Да би могли да прихвате и донације других који су желели да подрже њихову акцију „БЈ бајкерси” су основали Асоцијацију мотоциклиста Србије.

– Имамо велику подршку Удружења пословних жена и фирми у којима раде и чланови наше асоцијације. Многи у својим предузећима организују „донаторски доручак” када припреме доручак за запослене, а они приложе прикупљени новац у торбу ДедаМраза– додаје наш саговорник.

Мотоциклисти Србије скрећу пажњу на себе рушећи предрасуду да су бајкери:„ружни, прљави и зли”, већ напротив да су махом успешни у пословима којим се баве, хумани, заљубљеници у слободу, брзину и ветар у коси.

--------------------------------------------------------------------------------------- 

Где је Божић Бата, а где Деда Мраз

Крајем децембра Деда Мраз полази на пут светомса торбом пуном поклона и његов симпатични лик са белом косом, брадом, наочарима на врх носа и црвеном одећом препознају сва деца на планети. Прича каже да је Санта Клаус, назив за Светог Николу у језицима од Немачке до Скандинавије. У тим областима је пре више векова раширен и обичај да родитељи дарују децу, док спавају, на дан Светог Николе, говорећи им да поклоне од Николе добијају само добра деца. Овај обичај се постепено пренео на Божић када се кити јелка, па отуд остављање поклона испод јелке.

Словенски, руски Деда Мраз потиче из 19. века. Пре тога су постојала локална руска веровања о злом старцу који доноси зиму и мраз. Постепено он је претворен у нову, позитивну личност, налик светом Николи, али по имену „дјед Мороз”. Он је, такође, доносио доброј деци дарове за Божић.Доласком комуниста на власт Деда Мраз је у Русији најпре, као религиозан, био забрањен. Касније је допуштен, само што је „прописано” да више не долази за Божић, него за Нову годину. Баш као и у бившој Југославији.

Али Деда Мраз каквог знамо стиже ипак с оне старне океана. Крајем 19. века амерички карикатуриста Томас Наст јеначиниосерију илустрација у њујоршком политичком магазину. Црвена одећа се усталила тек када се тако одевен појавио на божићним честиткама 1885. године. Није тачно да је Деда Мраза измислила компанија Кока-Кола, како се често говори. Она га је само преузела и наставила да га креира за своје потребе.

Кажу да је и наш, српски, Божић Бата такођенастао у 19. веку и да га имају само Срби. Популарна дечија божићна песмица гласи „Божић, Божић бата, носи киту злата...”. Изворно, мали Бог, Божић, стресајући тако снег са ногу, односно бата(од бат корака; батати, корачати, ступати). Не знајући значење речи „бата” (трупће), деца су то „Божић бата” из поменутог стиха разумела да се ради о неком добром „бати”, који им доноси дарове. Он има тамну шубару и кожни гуњ, а на рамену јутани џак, пун разних поклона: дрвених играчака, сувих шљива, ораха, плетених прслука, или капа...