Еурека

Црна мрља од нафте и мазута, дужине око 140 километара и ширине око 150 метара, пре неколико дана потекла је Дунавом из Србије према Црном мору, јавио је Ројтерс.
Судећи према реакцијама надлежног министарства у Београду, могао би се стећи утисак да је највећа невоља Србије то што је нафта лакша од воде. Тако остаје на површини реке, па су је видели Румуни и Бугари. Румунија је веома оштро реаговала, а њихова министарка за заштиту животне средине прекорила је наше Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде што није одмах обавестило Софију о еколошкој катастрофи. Нагласила је да је ово већ трећи пут да Србија сличну ствар прећуткује.

У кабинету српског министра за заштиту животне средине тврде да нису надлежни за реке и да не могу ништа да изјаве поводом овог загађења. Није логично, али је истинито. Адреса којој се треба обратити је републичка Дирекција за воде, казали су у кабинету министра који је прошле недеље понео титулу најотворенијег према медијима.

Дирекција за воде осумњичила је као виновника загађења Нафтну индустрију Србије АД у Прахову, што је НИС делимично и признао, стављајући себи на душу 100 килограма мазута утеклог из рафинерије због хаварије. Надлежни из Дирекције су с правом у неверици када кажу да признање о 0,1 тони горива не може да објасни километарске размере мрље, па сматрају да је појава нафтне мрље у Дунаву или недело удружених загађивача, или да су у НИС-у слагали о количини.

У званичним саопштењима Дирекција не обелодањује кључну ствар, а то је колико је дебела (дубока) нафтна мрља, или крпа, како је још називају. Јер мрља није цртеж него материја која, као и свака друга, има три димензије којима се одређује запремина тела. То је човечанству још у трећем веку пре Христа саопштио Архимед уз чувени усклик – Еурека!

Мрља је већ у Бугарској, јер Дунав тече низводно, па нисмо успели да јој узмемо меру, објаснила је јуче за "Политику" функционерка Дирекције за воде.

Игром случаја, јавност је пре више од годину дана сазнала да се у београдској Луци преврнуо приватни брод за превоз гвожђа, у којем се, из тешко објашњивог разлога, нашло и 120 тона нафте која је исцурела у Дунав. Нико од надлежних није тада био вољан да испита откуд толика количина горива, или да каже колико је нафте заиста било на броду. Ни цариници, ни инспектори, а ни министарства. Сувишно је и подсећати да Београд није био надлежан за еколошки инцидент који се десио на 800 метара удаљености од Трга Републике. Читава ствар би заувек остала неоткривена да једног недељног поподнева републичкој инспекторки која је тамо дежурала није "пукао филм", па је саопштила да управо гледа у нафтну мрљу површине пет хектара и дебљине три милиметра. Просто речено – 120 тона.

Према аналогији, ова најновија дунавска мрља, уколико је дебела тричава три милиметра, носи у себи више од 50.000 тона горива. Толико није могло да исцури из рибарског чамца.