Eureka

Crna mrlja od nafte i mazuta, dužine oko 140 kilometara i širine oko 150 metara, pre nekoliko dana potekla je Dunavom iz Srbije prema Crnom moru, javio je Rojters.
Sudeći prema reakcijama nadležnog ministarstva u Beogradu, mogao bi se steći utisak da je najveća nevolja Srbije to što je nafta lakša od vode. Tako ostaje na površini reke, pa su je videli Rumuni i Bugari. Rumunija je veoma oštro reagovala, a njihova ministarka za zaštitu životne sredine prekorila je naše Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede što nije odmah obavestilo Sofiju o ekološkoj katastrofi. Naglasila je da je ovo već treći put da Srbija sličnu stvar prećutkuje.

U kabinetu srpskog ministra za zaštitu životne sredine tvrde da nisu nadležni za reke i da ne mogu ništa da izjave povodom ovog zagađenja. Nije logično, ali je istinito. Adresa kojoj se treba obratiti je republička Direkcija za vode, kazali su u kabinetu ministra koji je prošle nedelje poneo titulu najotvorenijeg prema medijima.

Direkcija za vode osumnjičila je kao vinovnika zagađenja Naftnu industriju Srbije AD u Prahovu, što je NIS delimično i priznao, stavljajući sebi na dušu 100 kilograma mazuta uteklog iz rafinerije zbog havarije. Nadležni iz Direkcije su s pravom u neverici kada kažu da priznanje o 0,1 toni goriva ne može da objasni kilometarske razmere mrlje, pa smatraju da je pojava naftne mrlje u Dunavu ili nedelo udruženih zagađivača, ili da su u NIS-u slagali o količini.

U zvaničnim saopštenjima Direkcija ne obelodanjuje ključnu stvar, a to je koliko je debela (duboka) naftna mrlja, ili krpa, kako je još nazivaju. Jer mrlja nije crtež nego materija koja, kao i svaka druga, ima tri dimenzije kojima se određuje zapremina tela. To je čovečanstvu još u trećem veku pre Hrista saopštio Arhimed uz čuveni usklik – Eureka!

Mrlja je već u Bugarskoj, jer Dunav teče nizvodno, pa nismo uspeli da joj uzmemo meru, objasnila je juče za "Politiku" funkcionerka Direkcije za vode.

Igrom slučaja, javnost je pre više od godinu dana saznala da se u beogradskoj Luci prevrnuo privatni brod za prevoz gvožđa, u kojem se, iz teško objašnjivog razloga, našlo i 120 tona nafte koja je iscurela u Dunav. Niko od nadležnih nije tada bio voljan da ispita otkud tolika količina goriva, ili da kaže koliko je nafte zaista bilo na brodu. Ni carinici, ni inspektori, a ni ministarstva. Suvišno je i podsećati da Beograd nije bio nadležan za ekološki incident koji se desio na 800 metara udaljenosti od Trga Republike. Čitava stvar bi zauvek ostala neotkrivena da jednog nedeljnog popodneva republičkoj inspektorki koja je tamo dežurala nije "pukao film", pa je saopštila da upravo gleda u naftnu mrlju površine pet hektara i debljine tri milimetra. Prosto rečeno – 120 tona.

Prema analogiji, ova najnovija dunavska mrlja, ukoliko je debela tričava tri milimetra, nosi u sebi više od 50.000 tona goriva. Toliko nije moglo da iscuri iz ribarskog čamca.