Тесла на хрватском штанду

Од нашег специјалног извештача
ФРАНКФУРТ НА МАЈНИ, 4. септембра – Франкфуртски сајам књига на величанствени начин слави језички плуралитет и креативне различитости планете, знање и мудрост. Овим речима Шри Арјун Синга, савезног министра за образовање и васпитање Индије која је овогодишњи почасни гост највеће издавачке и књижарске манифестације у свету, отворен је синоћ 58. Франкфуртски сајам. Индија, чије су издаваштво, књижарство, култура и уметност ових дана и месеци представљени у Франкфурту и читавој Немачкој, није само нација, већ и једна велика цивилизације, нагласио је Синг, а у прилог томе сведочи и простор који је ова земља добила на Франкфуртском сајму: на више од 1.400 квадратних метара представљено је 150 највећих издавачких кућа и најбоље из годишње продукције од око 80.000 наслова за читалачку публику.

Први дан сајма од досадашња два радна дана донео је неколико важних догађаја. У сајамском Прес-центру прекјуче је на велика звона представљена још једна нова сајамска манифестација из области издаваштва и књижарства: реч је о међународном сајму књига "Литера" који ће први пут бити одржан у аустријском граду Линцу крајем априла следеће године и где ће, како је најављено, бити отворен простор за 500 излагача, пет хиљада стручних посетилаца и бар 50.000 публике. За нас је најзанимљивије да су у фокусу овог новог, будућег сајма – југоисточна Европа, и стваралаштво за билингвалне грађане Аустрије, а њих је сада, према неким проценама, бар 30 одсто, међу којима су, дабоме, и наши грађани.

Неки овде тумаче да се будућим сајмом у Линцу број сајмова књига, међународних и регионалних, у свету гомила. Међу њима је и Јирген Бос, директор Франкфуртског сајма, али за нас је битно да се та манифестација већ сада профилише као интерфејс између Севера и Југа, дакле као она спона која се, искрено речено, за нас и друге регионалне културе у Франкфурту не осећа!

Јуче, другог сајамског дана, опет у Прес-центру, представљен је почасни сајамски гост за следећу, 2007. годину, Каталонија, чија се писана и штампана реч чује и издаје у Шпанији, Француској, Андори и неким деловима Италије. На каталонском ствара више од 1.500 савремених аутора, а уз класике ове књижевности као што су Joanot Martorell, или Merce Rodoreda стварају и многи млади аутори од којих су овде поменути Quim Monzo, Carme Riera, Albert Sanchez-Pinol... Штампана реч у Каталонији, иначе, има дугу историју и почиње још од "златног века инкунабула" од којих је прва, још пре 1500. године, штампана у Барселони, 1473.

Први пут у историји најпрестижније награде Удружења издавача и књижара Немачке која овде доноси често и тираже од стотинак хиљада примерака, нашло се, у најужем избору од шест имена, и једно српско. Реч је о 25-годишњем младићу Саши Станишићу, до сада потпуно непознатом књижевном имену. Године 1992, као избеглица, стигао је из Босне и Херцеговине, написао на немачком роман "Како је солдат поправио грамофон" који је објавила позната минхенска кућа "Лухтерхант", позната и по томе што често публикује дела великих аутора из малих култура. Реч је о, делимично, биографској књизи у којој дечак Александар и његови родитељи, у јеку рата у Босни, одлазе на Запад. Тако он доспева у ситуацију да на немачком језику који не познаје приповеда знатижељнима о томе шта се догодило њему и његовој породици у Вишеграду. Станишићев првенац је оцењен као "изванредно дебитантско дело и трагикомична, непозната и истовремено снажна прича о сопственом пореклу и завичају." Престижну награду млади аутор српског порекла ипак није добио, већ је она припала франкфуртској списатељици Катарини Хакер, за књигу "Они који немају ништа" у издању познате куће "Зуркамп".

У првом комшилуку штанда Удружења издавача и књижара Србије, модерно дизајнираном излогу са избором продукције тридесетак наших издавачких кућа са близу 400 књига и са on-line везом са базом Народне библиотеке Србије у Београду, смештен је хрватски штанд, ове године, такође, савремено редизајниран. Уз представљену издавачку продукцију, главна атракција на штанду Хрватске јесте мини изложба о Николи Тесли, савремено осмишљена са макетама његових најзначајнијих изума међу којима су и већ чувено, и у београдском Музеју Николе Тесле добро познато, "јаје", па велики електромоторни калем, чамац за теледириговано управљање, пренос радиоталасним путем... Још једна потврда старе истине да је важније умети, него имати.