Експресна суђења

Главна хашка тужитељка Карла дел Понте протекле недеље у Београду је поновила да на трибунал неће бити стављен катанац све док бивши председник Републике Српске Радован Караџић и ратни командант босанских Срба Ратко Младић не буду доведени у Хаг. По резолуцији Савета безбедности УН, све првостепене пресуде треба да буду донете до краја 2008. године, а сви жалбени поступци морају да буду завршени до 2009. године. Међутим, у СБ већ годину дана стоји захтев председника трибунала Теодора Мерона и главне тужитељке да се ти рокови помере, али о томе се још није одлучивало.

У изјави за "Политику" Владимир Петровић, адвокат Николе Шаиновића, каже да би судећи по досадашњој динамици суђења процес против Милутиновића и осталих могао да буде завршен у рекордном року и да пресуда буде изречена већ у првој половини 2008. године.

Суђење Милану Милутиновићу, Николи Шаиновићу, Драгољубу Ојданићу, Небојши Павковићу, Владимиру Лазаревићу и Сретену Лукићу, који су према наводима оптужнице заједно са Слободаном Милошевићем у првој половини 1999. године чинили злочиначко удружење чији је циљ била промена етничке слике Космета, почело је 10. јула ове године. За 43 дана суђења саслушано је 49 људи са листе сведока тужилаштва, што је трећина укупног броја. Петровић каже да је то апсолутни рекорд – до сада незабележен у историји Хашког трибунала.

"Нема предмета у коме има шест окривљених, а где је саслушан толики број сведока у тако кратком периоду. Поређења ради, на суђењу за Сребреницу, које је почело десетак дана касније, до сада су испитана само четири сведока.

То је постигнуто, пре свега, захваљујући председнику судског већа шкотском судији Ијану Бономију. Он поступак води ефикасно, не дозвољава да се унакрсно испитивање расплине, да се постављају питања која нису строго фокусирана на оно што је предмет сведочења", каже Петровић.

Како би се убрзао поступак, по ко зна који пут промењена су правила о поступку и доказима. До сада је правило 92 бис омогућавало да се у доказе уведу писмене изјаве које се односе на неке споредне околности као што су историјски контекст, карактер оптуженог, статистички подаци и тако даље. Изменама од пре десетак дана додато је ново правило 92 теф којим се у спис уводе чак и оне изјаве и транскрипти из других суђења који се односе и непосредно на окривљеног, али веће треба да процени да ли разлози правичности то дозвољавају или не. Теоретски то значи да ће изјаве сведока који су били код Милошевића моћи да се уведу у спис међу доказе предмета против Милутиновића и осталих.

Суђење Војиславу Шешељу треба да почне 2. новембра, а како би и овај процес био што краћи, претпретресни судија је дао налог тужилаштву да оптужницу сведе на две трећине постојеће. Како објашњава Петровић, по изменама правила, претпретресном судији и касније претресном већу остављена је могућност да могу број тачака оптужнице или број наводних места злочина да сведу на меру коју они сматрају да је целисходна. То правило је први пут примењено у процесу против Милутиновића и осталих када су Падалиште, Дубрава и Рачак "избрисани" из оптужнице.

На самом почетку суђења косовској шесторки говорило се да ће све бити готово за 10 месеци зато што је оптужница против Милутиновића и осталих идентична оптужници на основу које се за злочине на Космету судило Милошевићу, а са којом је судија Бономи добро упознат.

Ипак, с обзиром на број оптужених и број сведока, ако се суђење заврши и за годину и по дана сматраће се да је обављено у рекордном року. Међутим, неки сматају да је разлог за експресно доношење пресуде за Космет политичке природе, односно да због политичког значаја бар првостепена пресуда треба да буде што пре готова, јер је Милошевић, коме се судило и за злочине на Космету, умро, а неопходно је да пресуда буде изречена у време коначног решавања статуса Космета или непосредно после њега.