Играч на летећем ћилиму

"Како прићи глумцу, као човеку и уметнику, уметнику чији је инструмент он сам - како му се приближити писаном речју, магнетофонским записом, телевизијском сликом?", запитао се већ у уводним страницама теоретичар филма Ранко Мунитић, аутор монографије о великом глумцу Предрагу Микију Манојловићу која је представљена јуче у Театру кафе у Београду. Том приликом је приказан и документарни портрет-филм према сценарију и у режији глумчеве кћерке Чарне Манојловић (производња "Центар филм"), у присуству многих филмских посленика и аутора са којима је сарађивао.

Књига "Мики Манојловић - Играч на летећем ћилиму" објављена је у издању Удружења филмских глумаца Србије уз помоћ Министарства за културу Србије и чини део глумачке награде "Павле Вуисић" која је Манојловићу припала још 2004. године. Темељно анализирајући његов рад на филму (више од 80 улога на пет језика, не укључујући ту и наше - словенске) и сарадњу са редитељима Срђаном Карановићем, Рајком Грлићем, Гораном Марковићем, Гораном Паскаљевићем, Емиром Кустурицом (са којим тренутно снима нови филм), са нашим младим ауторима и онима који припадају Европи, Мунитић између осталог бележи:

"Уочљива карактеристика Манојловићевих драмских личности јесте њихова суздржаност, несклоност великим гестовима и гримасама, сем када таква помагала рола изричито не захтева. Говор лица и говор тела не темељи наш глумац на додавању, већ на редуковању изражајних средстава... Отуд густи минимализам његове игре...".

Ово занимљиво штиво сада је пред читаоцима...