Понедељак, 29.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Ко још верује Америци

Ко још верује Америци

Ко се још сећа драматичних догађаја из октобра 1962. године који су планету довели на сам руб пропасти. Тих "врућих" дана, пре скоро 45 година, тадашње велике силе – САД и Совјетски Савез – скоро су заратиле због ракета.

Непосредан узрок тадашње кризе било је стационирање совјетских ракета с нуклеарним главама на Куби што је био заправо одговор Москве на нешто ранију aмеричку одлуку да слично оружје постави у Италији и Турској и усмери га према СССР-у. Американци су поводом појављивања опасних совјетских ракета у комшилуку, на комунистичком острву, вриснули до неба. Обе стране су опасно звецкале атомским оружјем и чинило се да је обрачун неизбежан.

На крају ипак је превладао разум и свет је могао да одахне. САД и СССР су повукли ракете с истурених положаја препуштајући историји да утврђује ко је био у праву.

Данас, готово пола века касније, Вашингтон и Москва опет размењују оштре речи због ракета. Повод за најновији америчко–руски неспоразум је намера САД да формира нови ракетни штит на истоку Европе. Првобитни амерички план предвиђао је да у Пољској и Чешкој, до 2011. године, буде постављен систем заштите од ракета које би наводно могао да испали Иран. Сада се већ говори да би у овом "ланцу" биле и базе на Кавказу.

Москва, наравно, неће ни да чује америчка објашњења како нове ракете на истоку старог континента нису претња Русији и имају искључиво дефанзивни карактер. Слично је, да подсетимо, у време кубанске кризе, говорио и тадашњи совјетски лидер Никита Хрушчов уверавајући САД да не морају да брину због ракета на Куби.

Американци тада нису поверовали Хрушчову, били су спремни и да крену у војни обрачун али сада очекују да Русија мирно прихвати њихова објашњења. Ко данас још може да верује Америци? Човек заиста мора да буде непоправљиви наивко па да поверује држави која тако олако повлачи обарач покушавајући да "скроји" свет по својој мери.

Аустралијанац Дејвид Хикс борави тренутно на Куби али не ужива у природним лепотама овог острва. Хикс, познатији као "аустралијски талибан", смештен је у америчком затвору за терористе Гвантанамо.

Откуд амерички затвор на Куби питање је дуго већ више од једног века и део је компликованих односа САД и ове велике острвске државе. Оно због чега се Хикс појавио у вестима светских агенција јесте чињеница да је он први затвореник у Гвантанаму који ће бити изведен пред суд због терористичке прошлости.

Дејвид Хикс је ухваћен у Авганистану, у децембру 2001. године и већ наредног месеца пребачен је у америчку војну базу Гвантанамо, у онај њен део који је претворен у својеврсни концлогор.

Вашингтон је дуго скривао од света постојање овог затвора. Када је истина коначно "проваљена" уследили су велики међународни притисци на САД да овај нелегални логор буде затворен. Без успеха.

Према непотпуним подацима кроз ово америчко "чистилиште" прошло је скоро 800 људи осумњичених за тероризам или везе са Ал Каидом и авганистанским талибанима. Половина је у међувремену пуштена на слободу – без извињења или права на новчану одштету.

Хикс је међу оних 385 затвореника чија ће судбина тек бити одлучена. Његова предност је што ће се, после више од пет година заточеништва, коначно појавити пред судом.

Оптужница тврди да је Хикс "подржавао тероризам", да је од 1999. и 2001. године био члан терористичких група на Балкану, у Пакистану и Авганистану. За нас је посебно занимљиво што се каже да је овај "аустралијски талибан" 1999. био борац албанске ОВК на Косову и Метохији.

Војни суд ће Хиксу одрезати казну на основу антитерористичког закона који је усвојен у САД октобра прошле године. Извесно је да ће из Гвантанама ипак извући живу главу јер је оптужен за дела за која није предвиђена смртна казна.
Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.