Ko još veruje Americi

Ko se još seća dramatičnih događaja iz oktobra 1962. godine koji su planetu doveli na sam rub propasti. Tih "vrućih" dana, pre skoro 45 godina, tadašnje velike sile – SAD i Sovjetski Savez – skoro su zaratile zbog raketa.

Neposredan uzrok tadašnje krize bilo je stacioniranje sovjetskih raketa s nuklearnim glavama na Kubi što je bio zapravo odgovor Moskve na nešto raniju američku odluku da slično oružje postavi u Italiji i Turskoj i usmeri ga prema SSSR-u. Amerikanci su povodom pojavljivanja opasnih sovjetskih raketa u komšiluku, na komunističkom ostrvu, vrisnuli do neba. Obe strane su opasno zveckale atomskim oružjem i činilo se da je obračun neizbežan.

Na kraju ipak je prevladao razum i svet je mogao da odahne. SAD i SSSR su povukli rakete s isturenih položaja prepuštajući istoriji da utvrđuje ko je bio u pravu.

Danas, gotovo pola veka kasnije, Vašington i Moskva opet razmenjuju oštre reči zbog raketa. Povod za najnoviji američko–ruski nesporazum je namera SAD da formira novi raketni štit na istoku Evrope. Prvobitni američki plan predviđao je da u Poljskoj i Češkoj, do 2011. godine, bude postavljen sistem zaštite od raketa koje bi navodno mogao da ispali Iran. Sada se već govori da bi u ovom "lancu" bile i baze na Kavkazu.

Moskva, naravno, neće ni da čuje američka objašnjenja kako nove rakete na istoku starog kontinenta nisu pretnja Rusiji i imaju isključivo defanzivni karakter. Slično je, da podsetimo, u vreme kubanske krize, govorio i tadašnji sovjetski lider Nikita Hruščov uveravajući SAD da ne moraju da brinu zbog raketa na Kubi.

Amerikanci tada nisu poverovali Hruščovu, bili su spremni i da krenu u vojni obračun ali sada očekuju da Rusija mirno prihvati njihova objašnjenja. Ko danas još može da veruje Americi? Čovek zaista mora da bude nepopravljivi naivko pa da poveruje državi koja tako olako povlači obarač pokušavajući da "skroji" svet po svojoj meri.

Australijanac Dejvid Hiks boravi trenutno na Kubi ali ne uživa u prirodnim lepotama ovog ostrva. Hiks, poznatiji kao "australijski taliban", smešten je u američkom zatvoru za teroriste Gvantanamo.

Otkud američki zatvor na Kubi pitanje je dugo već više od jednog veka i deo je komplikovanih odnosa SAD i ove velike ostrvske države. Ono zbog čega se Hiks pojavio u vestima svetskih agencija jeste činjenica da je on prvi zatvorenik u Gvantanamu koji će biti izveden pred sud zbog terorističke prošlosti.

Dejvid Hiks je uhvaćen u Avganistanu, u decembru 2001. godine i već narednog meseca prebačen je u američku vojnu bazu Gvantanamo, u onaj njen deo koji je pretvoren u svojevrsni konclogor.

Vašington je dugo skrivao od sveta postojanje ovog zatvora. Kada je istina konačno "provaljena" usledili su veliki međunarodni pritisci na SAD da ovaj nelegalni logor bude zatvoren. Bez uspeha.

Prema nepotpunim podacima kroz ovo američko "čistilište" prošlo je skoro 800 ljudi osumnjičenih za terorizam ili veze sa Al Kaidom i avganistanskim talibanima. Polovina je u međuvremenu puštena na slobodu – bez izvinjenja ili prava na novčanu odštetu.

Hiks je među onih 385 zatvorenika čija će sudbina tek biti odlučena. Njegova prednost je što će se, posle više od pet godina zatočeništva, konačno pojaviti pred sudom.

Optužnica tvrdi da je Hiks "podržavao terorizam", da je od 1999. i 2001. godine bio član terorističkih grupa na Balkanu, u Pakistanu i Avganistanu. Za nas je posebno zanimljivo što se kaže da je ovaj "australijski taliban" 1999. bio borac albanske OVK na Kosovu i Metohiji.