Терористи и бомбаши

Четврт века пре једанаестог септембра 2001, експлозија је располутила путнички авион на висинама изнад Барбадоса. Авион "Кубана ерлајнза" утонуо је у Карипско море, у подне 6. октобра 1976. године. Погинуло је свих 73 путника, међу којима су били и чланови кубанске репрезентације мачевалаца који су се са златном и сребрном медаљом враћали са једног међународног турнира из Венецуеле у Хавану.  Био је то први терористички злочин у авионском саобраћају на западној хемисфери како данас подсећа престонички лист САД "Вашингтон пост".
Главни аутор овог пионирског ваздушног терористичког акта, упереног против комунистичке Кубе и Фидел Кастра, јесте Посада Карилес, некадашњи службеник ЦИА, притворен привремено у Тексасу због "илегалног преласка границе". Против њега је под много озбиљнијом оптужницом за организацију низа терористичких напада, међу којима су и бомбашке експлозије у туристичким хотелима на Куби, још 1985. године у Венецуели чији је званични грађанин почео судски процес. Карилес је, међутим, успео да усред суђења побегне из затвора  и… нестане.

Амерички  суд који се Карилесом бави тек од прошле године, у њему  види  једног од стотина хиљада илегалних имиграната и спочитава му безазлено прекршај преласка границе, какав се овде по правилу опрашта. Он је стога препоручио да се Карилес пусти из затвора у Тексасу, али је  министарство правде САД блокирало  ову одлуку јер би она дала повода за анализу "Бушовог глобалног рата против тероризма", премда би обрадовала америчке Кубанце у Мајамију.

Како оптужити патриоту

Школовани снајпериста и бомбашки оперативац ЦИА, седамдесетдеветогодишњи Карилес, кога у Куби и Венецуели зову "Латиноамеричким Бин Ладеном" жалио се још 1998. године "Њујорк тајмсу" на третман који има у САД. Некада су Кубанце који раде за ЦИА сматрали родољубима, а саботаже које су организовали нису биле проглашаване тероризмом, рекао је Посада, који признаје да је организовао бомбашке нападе на хотеле, али не и експлозију кубанског путничког авиона пре тридесет година.

После једанаестог септембра 2001, много се тога променило па би се Американци врло радо ослободили Карилеса Посаде, само да могу. Венецуела и Куба , где још живи родбина погинулих у авионској експлозији, јесу једине две земље спремне да га преузму. Вашингтон одговара да га у ове државе не може послати, јер би Карилес могао бити подвргнут "нелегалној" тортури. У Сједињеним Државама је тортура постала легална, али само над осумњиченим терористима који се у затвору могу задржати у недоглед.  А Посада је Вашингтону сумњив једино као илегални имигрант. За тај прекршај може остати у затвору само деведесет дана. То управо и истиче Посадин адвокат, кад тражи да га пусте на слободу, јер је незаконито притворен  више од годину дана.

Није  чудно што Вашингтон по сваку цену покушава да избегне суђење Посади, а како се подсећа из Хаване, у време када је Карилес организовао да се у авион унесе кофер пун експлозива, на челу ЦИА био је Џорџ Буш старији, отац садашњег председника САД.

Питер Корнблух, истраживач на Институту националног архива при Џорџ Вашингтон универзитету, сматра да је Посада лакмус-папир за искреност Бушове строге политике према земљама које удомљују терористе.

Авион као легитимна мета ЦИА је Посаду врбовала, обучила, финансирала и на крају га пустила са узице, каже Корнблух. Шта  да се уради са овим "родољубивим терористом", поготово када се у предизборној кампањи потежу многа питања око подстицања страха од напада у сврху очувања власти. Управо обелодањени до сада тајни документи ЦИА и Еф-Би-Аја указују да је Посада Карилес заједно са слободним америчким грађанином из Мајамија Орландом Бошом учествовао још 1976. године на једној "добротворној" конференцији за збацивање Кастра. Препоручени улог сваког госта био је хиљаду долара. Недуго потом, Посада Карилес је, према овим документима, рекао да ће ускоро оборити један кубански авион.

Нико неће Орланда Боша

Пензионисани лекар из резиденцијалног предграђа Мајамија, осамдесетогодишњи  Орландо Бош, и кључни партнер Посаде Карилеса, ухваћен је пре шеснаест година када је илегално прелазио у САД. Једина земља која се интересовала да га преузме била је Куба, па је тадашња администрација Џорџа Буша старијег одлучила да га ослободи и задржи као америчког грађанина.

Недавно је за шпански лист "Вангардију" Бош рекао да је кубански путнички авион био тих година "легитимна мета". У интервјуу за најновији "Атлантик мантле", који ће се ових дана појавити у продаји, Бош је додао: "Били смо у рату са Кастром, а у рату су сва средства дозвољена". Двојица путника који су тада пре тридесет година изашла из авиона у Барбадосу, оставивши у њему пун кофер експлозива, радили су за Карилеса Посаду, открива се у тек отвореним документима америчке обавештајне службе. Један од њих послао је шифровану поруку својој пријатељици: "аутобус је натоварен псима".

Док се још медији, заузети другим аферама, нису расписали о латиноамеричком Бин Ладену кога штити Америка, било би добро када би се Посада Карилес утрапио неком другом. Према судским извештајима, Министарство за домовинску безбедност покушало је да наговори Канаду, Мексико, Панаму, Салвадор, Хондурас, Гватемалу и Костарику да га приме. Све земље су то одбиле. Посада Карилес остаје тако као најнеугодније подсећање на дупле стандарде, управо уочи избора.